Dva fonda za spas evra

U Briselu se sada raspravlja o bržem uvođenju trajnog Fonda za spas, tzv. Evropskog mehanizma za stabilnost evra (ESM). Fond bi trebalo da bude osnovan već krajem 2012, a ne kako je prvobitno bilo planirano 2013, i da raspolaže sa oko 500 milijardi evra sopstvenih sredstava. Takođe bi se trebalo odustati od prvobitnog plana za ukidanje Fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).

Dakle postojaće paralelno dva fonda za spas, koji će naravno imati i veću finansijsku snagu. Osim toga ESM bi mogao dobiti licencu banke, čime bi teoretski mogao neograničeno da pozajmljuje novac od Evropske centralne banke.

Šef hamburškog Instituta za svetsku privredu Tomas Štraubhar za Dojče vele je izjavio: „Promene su moguće samo ako pored fiskalne unije i Evropska centralna banka preuzme odgovornost. To se neće moći politički narediti. Evropska centralna banka je nezavisna, ali će morati da ima važniju ulogu nego do sada.“

Zaobilazni put – preko MMF-a

Još jedan model za finansiranje akcija za spas evra jeste zaobilazni put preko MMF-a. Prema navodima diplomata Evropske unije, i o toj mogućnosti se raspravlja. Time bi centralne banke država evro-zone pozajmljivale novac MMF-u u Vašingtonu, a MMF bi taj novac dalje dodeljivale zaduženim državama koje imaju evro. S druge strane nacionalne centralne banke bi mogle da pozajmljuju novac od Evropske centralne banke.

Ukoliko bi se kriza dalje zaoštrila, i Italija na primer više ne bi bila u stanju da otplaćuje dugove, Evropska centralna banka bi morala da se umeša, jer ona od svih institucija EU može najbrže da reaguje, kaže Guntram Volf iz briselskog Instituta Brugel: „Na kraju Evropska centralna banka neće imati mnogo izbora. Moraće da se umeša, jer je celi sistem oslabio. Ukoliko ne bi intervenirala, došlo bi do finansijskog kolapsa.“

Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi zvanično ističu nezavisnost Evropske centralne banke. Nemačka vlada i Savezna banka odbacuju sve forme direktnog finansiranja dugova od strane Evropske centralne banke. Diplomate Evropske unije ipak su izrazile uverenje tokom aktuelnih razgovora u Briselu, da će nemački otpor, s obzirom na razmere krize evra, polako popustiti.

Autori: Bernd Rigert / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković