Duh je pušten iz boce | Evropa | DW | 28.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Duh je pušten iz boce

Tvrdnje Hašima Tačija kako Beograd pokušava da izazove oružane provokacije, kako bi sproveo svoj plan podele Kosova, i da u tome ima pomoć Rusije, za sada nisu naišle na odgovor srpskih zvaničnika.

Izjava predsednika Kosova Hašima Tačija za DW kako Beograd naoružava Srbe na severu Kosova ponovo je dovela do regionalne napetosti. Predsednik Kosova takođe kaže da čitav plan podseća na scenario pripajanja Krima Rusiji, i da se stoga na severu Kosova nalaze ljudi u civilu, ali i u uniformama. Tvrdnje kako Beograd pokušava da izazove oružane provokacije, kako bi sproveo svoj plan podele Kosova, i da u tome ima pomoć Rusije, za sada nisu naišle na odgovor srpskih zvaničnika.

Tačijev propagandni potez

"Mislim da se navedene izjave mogu tumačiti kao pokušaj Hašima Tačija da uspostavi nekakav balans snaga", kaže za DW vojnopolitički komentator Aleksandar Radić: „Jer, ako premijer Srbije Aleksandar Vučić vidi duge cevi u rukama ROSU, onda bi sad trebalo pronaći i neke srpske duge cevi, kako bi se pred posmatračima sa Zapada relativizovala situacija na severu Kosova i pokazalo kako tu niko nije nevin. Jeste, dakle, kosovska policija bila na severu, ali eto i Srbi imaju naoružanje, i sa te strane tu izjavu mogu da protumačim samo kao propagandni potez“.

"Kada krenu priče o podeli Kosova, onda se moramo prisetiti svih onih dogovorenih sukoba tokom devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije", napominje Aleksandar Radić: „Ako  govorimo o situaciji na Kosovu, mislim da nije nezamislivo da se čak i nasilno dođe do svršenog čina, ali samo u scenariju u kome bi postojao tajni dogovor Beograda i Prištine. Ne mislim da postoji drugi način da se to sprovede“.

Širenje straha i pretnje ratom

"Očito je da Hašim Tači pokušava da stvori nekakvu bezbednosnu krizu, koja se može tumačiti i kao prevencija", ističe za DW Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose: „Ukazivanje da neko nekoga naoružava podrazumeva obaveštajne podatke, ili ako toga nema, onda podatke nekog nezavisnog posmatrača, a to su u ovom slučaju KFOR ili NATO. Očigledno je da on pokušava da iskoristi ovu situaciju sa vozom, koju je iskoristio za slanje specijalnih jedinica, i da skrene pažnju, pre svega NATO-a, kako bi ga pridobio na svoju stranu. A sve to zajedno pokazuje da se na Balkanu sve više govori jezikom rata, i da je to dokaz da su politike ušle u krizu. Političari više nemaju šta da ponude na unutrašnjem planu, i sada se bave širenjem straha i pretnjama ratom".

Optužbe Hašima Tačija kako Srbija pokušava da reši problem severa Kosova po modelu Krima, ponovo su aktuelizovale priču o ruskom faktoru na Balkanu. Aleksandar Radić primećuje da se na Balkanu formirao front nacija koje Srbiju veštački stavljaju na drugu stranu i vezuju za Ruse. „Reč je o političkoj fantastici, ali očito je uvek zgodno da se ukaže na postojanje sprege sa Rusima, jer to odmah srpsku stranu pred zapadnim javnim mnjenjem diskvalifikuje kao potencijalnog protivnika, i nekoga ko je kao ruski saveznik sa druge strane fronta“. Dušan Janjić dodaje da je bilo priča u srpskim medijima kako „postoje neki ruski planovi za Balkan, a nakon toga i kako će Donald Tramp dozvoliti Srbima da se sa vojskom vrate na sever Kosova. To su propagadno - obaveštajne igre na koje niko nije reagovao, a iz tih priča se nikad ništa dobro nije izrodilo. Zato je potrebno nastaviti međunarodni pritisak oko raščišćavanja pozicija i smirivanja strasti u vezi Kosova".

Borba za kontrolu granice

Kao neka vrsta odgovora na izjave Hašima Tačija u srpskim medijima se spekulisalo kako albanska strana sprema oružani blic krig na Kosovu, i kako postoji plan da se sever Kosova za 24 časa očisti od 50.000 Srba. Dušan Janjić kaže kako ne zna šta bi time Kosovo trebalo da dobije, jer Kosovo već ima suverenitet, ali da je ovde očito reč o vidljivijem prisustvu države Kosovo na granicama. „I tu je problem. Jer se na taj način stvara prostor za jednu demarkaciju, koju Beograd ne želi da vidi u ovom momentu. Beogradu jednostavno ne odgovara, naročito pred izbore, da Kosovo pokazuje kako ima neku značajniju kontrolu, a naročito ne vojnu, na granicama“.

Duh je pušten iz boce

Izjave Hašima Tačija se nekako po automatizmu smeštaju u kontekst unutrašnje politike, ili se objašnjavaju predizbornom retorikom koja će se smiriti kad se završe izbori. Zvuči optimistički i ohrabrujuće, ali kako se ta retorika nastavlja bez prekida, Aleksandar Radić upozorava kako je „duh pušten iz boce. Sve se više i lakše priča o primeni sile u rešavanju političkih problema, i mislim da je na žalost na kraju čak i moguć realan scenario da dođe do primene sile“.

Dušan Janjić kaže da je reč o zemljama na Balkanu koje imaju neizvesnu budućnost, i što je najgore o toj budućnosti ne odlučuju samo oni nego i neki drugi igrači. „Ima tu, dakle, interesa i Turske, Rusije, očekivanja od Amerike, slabosti Evropske unije. Sve se to spetljalo u u jedno zamršeno kolo, i jako je teško predvideti ko će ga prvi razmrsiti“.