Dugovima protiv korone | NRS-Import | DW | 24.03.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Ekonomija

Dugovima protiv korone

To se nikada ranije nije desilo: EU odobrava zaduživanje bez granica, kako bi se suzbila kriza izazvana korona-virusom. Pritom se ne radi o besplatnoj karti, jer novac treba da daju tržišta.

Ministri finansija Evropske unije na telefonskoj konferenciji su doneli odluku o aktiviranju klauzule za hitne slučajeve Pakta stabilnosti i rasta. Zemlje članice EU inače godišnje mogu da se zaduže samo tri procenta od svoje privredne snage. Ukupan teret duga ne bi smeo da nadmaši 60 odsto BDP. Ta kruta pravila, o kojima se u prošlosti toliko intenzivno diskutovalo, sada su privremeno suspendovana. Sve zbog korona-virusa. U borbi protiv njegovog širenja, zemljama će privremeno biti omogućeno da na tržištima kapitala prodaju obveznice, kako bi mogle da finansiraju pakete pomoći za privredu. Ministri finansija žele najveću moguću fleksibilnost. „Slobodne noge“ kako kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Berlin Finanzminister Olaf Scholz (picture-alliance/AA/A. Hosbas )

Olaf Šolc

„Ograničiti šok“

„Značajan ekonomski pad koji se očekuje ove godine, zahteva odlučan, ambiciozan i koordinisan odgovor“, navodi se u saopštenju ministara nakon video-konferencije. „Moramo odlučno da reagujemo, kako bi šok bio što kraći i kako ne bi naneo dugoročnu štetu našoj privredi, i kako ne bi srednjoročno podrivao naše javne finansije.“ Pre nego što je razgovorao sa svojim evropskim kolegama, nemački ministar finansija Olaf Šolc (SPD) je doneo odluku o novom zaduživanju za ovu godinu u iznosu od 156 milijardi evra. Tim senzacionalno visokim, novim zaduženjem, takozvana „crna nula“, dakle uravnotežen budžet, u Nemačkoj je istorija.

„Pakt stabilnosti i dalje na snazi"

Portparol nemačkih demohrišćana u Evropskom parlamentu, Markus Ferber (CSU) ukazuje na to da odluka ministara nije besplatna karta za neobuzdana zaduživanja. Zavisi od toga da li će finansijska tržišta uopšte pozajmiti novac po podnošljivoj ceni zemljama koje su teško pogođene korona-krizom, poput Italije. Kamatna stopa za desetogodišnje italijanske državne obveznice već iznosi tri procenta. Nemačke obveznice su i dalje sa negativnim kamatnim stopama. „Države članice dobijaju više manevarskog prostora, ali Pakt stabilnosti i rasta i dalje nije suspendovan. Pitanje održivosti duga i dalje ostaje otvoreno. Zemlje poput Italije i Francuske, koje nemaju velikog manevarskog prostora ne mogu praviti prevelike dugove. Zemlje, poput Nemačke pritom raspolažu za više prostora”, kaže za DW Markus Ferber.

Markus Ferber NEU (DW/B. Wesel)

Markus Ferber, poslanik EP

Korona-obveznice

Italijanski premijer Đuzepe Konnte zato zahteva da države EU zajedno preuzmu dugove u vidu „korona-obveznica“. Time bi Italija takoreći mogla da pozajmi kreditnu sposobnost od Nemačke i drugih solventnih država, kako bi novac dobila po niskim kamatama. Socijalisti u Evropskom parlamentu izričito podržavaju zajedničko zaduživanje. „S obzirom da Evropa treba da se izbori sa najvećim izazovom nakon Drugog svetskog rata, mi Evropljani bi morali da budemo solidarni jedni za druge“, zahteva predsednica poslaničkog kluba socijalista, Irače Garsija iz Španije. Stručnjak za finansije demohrišćana, Markus Ferber odbacije „korona-obveznice“. „Uvek se radi o istom principu. Rizici bi trebalo da budu prebačeni na druge zemlje. Odgovornost bi trebalo da se prenese. To ne može da funkcioniše, jer to dugoročno vodi ka tome da više nećemo moći da se rešimo korona, odnosno evro-obveznica. To znači ulazak u dužničku zajednicu.“

Kontrovezna tema, „korona-obveznice", koju su solventne evro-države na severu do sada odbacivale, u današnjem (jučerašnjem) saopštenju ministara finansija se ne spominje. O njoj će biti reči u četvrtak na video-telefonskom samitu šefova država i vlada. Takođe nije bilo reči ni o Evropskom stabilizacionom mehanizmu (ESM). Pojedini ekonomski stručnjaci, ali i socijalisti u Evropskom parlamentu traže da se aktivira mehanizam koji je uspostavljen pre deset godina za vreme krize državnog duga.

Pomoć iz ESM?

ESM ima kreditnu-„pogonsku snagu" od 420 milijardi evra. Ona se bazira na 80 milijardi evra sopstvenih sredstava, koje su države članice evrozone uplatile. Poslanik Evropskog parlamenta Markus Ferber upozorava da ESM ne bi trebalo sada koristiti. Sada se radi o paketima pomoći za privredu, koje bi države trebalo da finansiraju. Ukoliko po završetku krize pojedine države zapadnu u fiskalne probleme, onda je vreme za ESM. „Zato bi barut ESM-a, njegova pogonska snagu trebalo da ostane suva, jer probleme ćemo tek imati kada korona bude pobeđena i kada privreda bude počela ponovo da se pokreće. Tada ćemo na tržištu kapitala videti da li poverioci još uvek veruju državama, koje su u tom trenutku zadužene do grla."

Na jednostavno pitanje: ko će na kraju morati da plati mnoge spasilačke pakete i nove državne dugove, Markus Ferber ima jednostavan odogovor: „Poreski obveznici. To su javni dugovi i javni sektor će svojim prihodima morati ponovo da ih refinansira."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM