Dugačke senke Varšavskog ustanka | Evropa | DW | 01.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Poljska

Dugačke senke Varšavskog ustanka

Pre 75 godina u Varšavi je buknuo ustanak protiv nemačkih okupatora. Svakog 1. avgusta Poljaci se prisećanju žrtava te pobune koja je završena tragedijom. Ovogodišnjoj komemoraciji prisustvuje i nemački šef diplomatije.

Retko su nemački političari odlazili na komemoraciju povodom obeležavanja Varšavskog ustanka koja se svake godina održava u glavnom gradu Poljske. Pre 25 godina komemoraciji je prisustvovao tadašnji predsednik Roman Hercog. On je pred spomenikom žrtvama Ustanka zamolio za oproštaj.

Tek deset godina kasnije, 2004, jedan nemački kancelar je posetio Varšavu na taj dan. Gerhard Šreder (SPD) tada je rekao: „Stideći se, klanjamo se pred žrtvama zločina nacističkih jedinica“. Šreder je u tom kontekstu govorio o „nemačkoj sramoti“.

Mračno poglavlje u nemačko-poljskoj istoriji

Nijedan drugi događaj nije toliko utkan u identitet glavnog grada Poljske kao Varšavski ustanak 1. avgusta 1944. godine, kada se sovjetska armija već približavala gradu. Razlog za to jeste veliki broj žrtava. Nemci su brutalno ugušili ustanak. Ubijeno je oko 170. 000 ljudi, pre svega civila – jedan broj njih u masovnim egzekucijama, a skoro trećina već na samom početku. Stotine hiljada ljudi deportovano je na prisilni rad, najvećim delom u koncentracione logore. Varšavski ustanak do danas baca senku na nemačko-poljske odnose.

Nemački predsednik Roman Hercog polaže venac u Varšavi, avgust 1994.

Avgust 1994: Nemački predsednik Roman Hercog polaže venac u Varšavi

Utoliko pozitivnije deluje ovogodišnje učešće nemačkog ministra spoljnih poslova na komemoraciji. U vreme kada su sve glasniji zahtevi vladajuće poljske stranke Pravo i pravda za nemačkom reparacijom za Drugi svetski rat, poljski ministar spoljnih poslova pozvao je svog nemačkog kolegu Hajka Masa na 75-godišnjicu obeležavanja Varšavskog ustanka. Uništavanje Varšave igra posebnu ulogu u zahtevima poljskih nacional-konzervativaca za reparacijom. Bivši gradonačelnik i kasnije predsednik Leh Kačinjski 2004. godine izračunao je materijalnu štetu nanesenu gradu. Ona, prema toj računici, iznosili 45 milijardi dolara.

Teror protiv poljskog otpora

Uništavanju grada prethodilo je pet godina brutalnog ugnjetavanja koje je sprovodio nemački okupator. Bilo je to vreme deportacija, masovna egzekucija i progona. Nakon što je u proleće 1943. godine ustanak jevrejskog stanovništva u Varšavskom getu brutalno ugušen, teror u gradu još više je porastao.

Kada je 1. avgusta 1944. godine izbio Varšavski ustanak, u gradu je živelo skoro milion ljudi – 40.000 su bili dobrovoljci predvođeni poljskom vladom u egzilu sa sedištem u Londonu. Nasuprot njih, našlo se najpre 16.000 vojnika Vehrmahta, kao i pripadnika SS-a – koji su veoma brzo dobili pojačanje.

U tom trenutku Vehrmaht se povlačio sa istoka, sovjetska Crvena armija bila je sve bliža. „Nemci su planirali da od Varšave naprave utvrđenje. Grad bi tako bio u potpunosti uništen i to nam je bilo jasno“, rekao je nedavno Lešek Zukovski, predsednik najveće poljske organizacije veterana prilikom otvaranja izložbe o Varšavskom ustanku u Berlinu. „Želeli smo to da sprečimo i sami da oslobodimo grad“, priča Zukovski. On je tada 15-godišnjak bio pripadnik pokreta otpora.

Lešek Zukovski, predsednik najveće poljske organizacije veterana

Lešek Zukovski: Želeli smo sami da oslobodimo grad

Međutim, Nemcima je ustanak išao na ruku. „Pravi je blagoslov to što su Poljaci uradili“, izvestio je tada komandant SS-a Hajnrih Himler, čovek koji je u najvećoj meri bio odgovoran za surovo postupanje i zločine u Poljskoj. „Moj Fireru, za pet, šest nedelja završićemo posao. Varšava i kompletna inteligencija tog naroda od 16-17 miliona biće izbrisana“, poručio je Himler diktatoru Adolfu Hitleru u kasno leto 1944. godine. Već prvih dana Varšavskog ustanka nacisti su likvidirali oko 50.000 civila.

Usamljene glave ustanika

Pobunjenici su se nadali da će pomoć stići spolja. Međutim, oružje, municija i životne namirnice koje su zapadni saveznici bacali padobranima, često su promašivali cilj. A Crvena armija se zaustavila na obali Visle i nije intervenisala. Staljin nije imao interesa da pomogne poljskoj vojsci na čijem je čelu bila antikomunistička vlada u egzilu. Nakon 63 dana, pobunjenici su morali da kapituliraju.

Predstavnik pokreta otpora kapitulira pred nemačkim okupatorima u oktobru 1944.

Predstavnik pokreta otpora kapitulira pred nemačkim okupatorima

Na kraju je Varšava, na osnovu lične naredbe Adolfa Hitlera, u najvećoj meri uništena: 90 odsto svih istorijskih građevina, među kojima je i Kraljevski dvorac, dignuto je u vazduh, kao i svi mostovi i industrijske zgrade. U jesen 1944. godine u ruševinama u centru grada preživelo je samo nekoliko hiljada ljudi.

(Dugo) ćutanje

Ono što se 1944. godine dogodilo u Varšavi, komunistički režim je decenijama prećutkivao. Tek 1989. godine počelo je o tome i javno da se diskutuje. U prvom planu je i dalje herojstvo ustanika, ali se u međuvremenu dovodi u pitanje i veliki broj mrtvih.

Danas stotine spomen-tabli u gradu podsećaju na borbe iz 1944. godine. U zidove katedrale Svetog Jovana u starom gradu, tamo gde je bio jedan od odbrambenih punktova pobunjenika, uzidana je tenkovska gusjenica. Nacisti su u crkvu poslali vozilo natovareno eksplozivom kojim su upravljali sa daljine. Tamo se uveče uoči komemoracije održava sveta misa.

Nemački ministar Hajko Mas 2019. na obeležavanju 75. godišnjice Varšavskog ustanka

Nemački ministar Hajko Mas ove godine na obeležavanju 75. godišnjice Varšavskog ustanka

Još jedno posebno mesto sećanja jeste Muzej varšavskog ustanka koji je otvoren 2004. godine. Tamo će nemački ministar spoljnih poslova održati govor. Tačno u 17 časova u Varšavi će se oglasiti sirene. Ljudi će se zaustaviti, automobili takođe. Glavni grad Poljske zaustaviće se tokom minute ćutanja.

Pogledajte video 03:59

Oružani otpor genocidu

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video