Drugim putem protiv terorizma

Bes i očaj u glasu čoveka koji živi nedaleko od sela Čiboka, mesta u kojem su pripadnici terorističke organizacije Boko Haram u aprilu oteli skoro 300 učenica. Ali i prošle sedmice, kaže on, teroristi su ubijali i pljačkali, kuću po kuću. Plaši se i želi da ostane anoniman. Ali je shvatio: „Vojnici tu ionako ne mogu ništa učiniti. Vlada mora razgovarati s tim ljudima kako bi spasila devojčice.“

Vojska Nigerije je proteklih meseci ne meti kritika. Očevici tvrde da, čak i ako dođe do sukoba sa Boko Haramom, mnogi vojnici beže čim se čuje prvi pucanj. Ali najčešće uopšte do toga ni ne dođe: svima je jasno da teroristi imaju svoje doušnike i simpatizere u oružanim snagama. Kad napadnu neko selo, vojska stigne tek satima nakon što je sve gotovo. S druge strane, treba znati da je severoistok Nigerije, gde se vode borbe, veliki kao čitava Velika Britanija.

Maršalov plan za severoistok?

Zato vlada Nigerije već neko vreme smišlja strategiju koja ne bi zavisila samo od vojnika i tenkova. Takav meki pristup se zapravo svodi na borbu protiv uzroka terorizma: „Shvatili smo da su koreni pobune socijalno-ekonomski razlozi“, objašnjava Soji Adelaja, ekonomista na čelu takozvane Predsedničke inicijative za severoistok.

U tom delu zemlje nikada nisu cvetale ruže, a od kako su počeli oružani sukobi, privreda tog regiona je praktično kolabirala. Nezaposlenost je drastično porasla, više od polovine stanovništva je totalno nepismeno. Sve je to idealno tle za ekstremiste koji im pune uši jednostavnim parolama i guraju puške u ruke. Rešenje je jedino da vlada i međunarodne organizacije izdvoje novac i tamošnjem stanovništvu ponude neku alternativu za život.

Soji Adelaja je godinama živeo u Sjedinjenim Državama, radio je između ostalog u vladi savezne države Mičigen i to na oživljavanju privrede posle duboke krize automobilske industrije. To iskustvo mu sad pomaže i u Nigeriji. Razmišlja o svojevrsnom Maršlovom planu za severoistok njegove zemlje.

Međutim, čuju se i glasne kritike takvih planova. Nije samo problem vanredno stanje u tri savezne države Nigerije, nego i korupcija. Čak i kad bi vlada uspela da sakupi potreban novac, veliko je pitanje koliko bi stiglo tamo gde je namenjeno, a koliko bi završilo u džepovima raznih funkcionera. Jer Nigerija je gotovo sinonim za korupciju i na listi percepcije korupcije organizacije Transparensi je na 144. mestu od ukupno 175 zemalja.

Ukinuti škole terorizma

Fatima Akilu takođe razvija drugi pristup problemu borbe protiv terorizma. I ona je dugo živela u SAD i sada je savetnica za nacionalnu bezbednost Nigerije. „Boko Haram je promenio taktiku i više deluje kao gerilski pokret. Iskustva drugih zemalja ne daju nam mnogo nade – država uvek teško izlazi na kraj sa gerilom.“ Akilu podseća na primere Kolumbije, Filipina, Indonezije, Saudijske Arabije, Alžira…

Njen cilj je borba protiv ekstremista sklonim nasilju u Nigeriji. Ekstremisti zavise od mobilizacije sledbenika među mladima i zato baš njima želi da ponudi programe obrazovanja. Radi i sa uhapšenim bivšim borcima Boko Harama. Već do septembra njena služba želi da obuči 50 psihologa, ali i 25 imama, jer ekstremisti i u verskim pitanjima mladima pune uši neistinama i poluistinama. „Imami će se suočiti s ideologijom uhapšenih i postaviti pitanje ispravnosti njihovih stavova“, objašnjava Akilu.

U Nigeriji je osuđeno samo 40 terorista jer korumpirano je i pravosuđe. Na stotine osumnjičenih sede po zatvorima, bez ikakve presude i to ponekad traje godinama. Zatvor se pretvorio u svojevrsnu školu terorizma i Fatima Akilu želi to da promeni. Odlično zna da je sa njen program potrebno vreme. A tražiti strpljenje u Nigeriji, dok se svakodnevno ubijanje nastavlja, i nije baš lak zadatak.