Drugi čin ponovljenog suđenja Stanišiću i Simatoviću | Politika | DW | 17.06.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Haški tribunal

Drugi čin ponovljenog suđenja Stanišiću i Simatoviću

Bivši šefovi Službe državne bezbednosti Srbije, Jovica Stanišić i Franko Simatović, kojima se u Hagu po drugi put sudi po optužnici za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, danas počinju da iznose dokaze u svoju odbranu.

Franko Simatović i Jovica Stanišić u Hagu, 13.jun. 2013.

Franko Simatović i Jovica Stanišić u Hagu, 13.jun. 2013.

Dokazni postupak odbrane nekadašnjeg šefa Službe državne bezbednosti Srbije (SDB) Jovice Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića-Frenkija održaće se po drugi put. Dvojica bivših čelnika DB-a su u Haškom tribunalu na prvostepenom sudjenju, završenom 2013, oslobodjeni krivice, a žalbeno veće je 2015. naložilo ponovno suđenje, koje je počelo tačno pre dve godine pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove, naslednikom Haškog tribunala.Tužioci su završili svoj dokazni postupak, a sada počinje drugi čin ovog ponovljenog suđenja – dokazni postupak odbrane dvojice optuženih.

Duga istorija procesa

Stanišić i Simatović su uhapšeni 2003. po optužnici Haškog tribunala koja ih je teretila za ubistva, zlostavljanja, progone i druge zločine, počinjene u Bosni, Slavoniji i Kninskoj krajini od 1991. do 1995. godine.

Optuženi su za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio "trajno uklanjanja nesrpskog stanovništva sa velikih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine i uspostavljanje srpske dominacije na tim teritorijama". Taj cilj su prisilnim premeštanjem nesrpskog stanovništva, progonima, zlostavljanjima i ubistvima ostvarivale tajne jedinice DB i paravojne formacije, kao što su "Crvene beretke", "Škorpioni", "Arkanovi tigrovi" i "Martićeva milicija". Te jedinice su osnivali, obučavali i finansirali optuženi.

Prvostepeno suđenje je počelo 2009. i završeno 30. maja 2013.

Mada je utvrdilo da su na područjima Kninske Krajine i Slavonije u Hrvatskoj, kao i u opštinama Bijeljina, Zvornik, Bosanski Šamac, Doboj, Sanski Most i Trnovo u BiH počinjeni zločini nad Hrvatima i Muslimanima, Pretresno veće francuskog sudije Alfonsa Orija je u maju 2013. godine Stanišića i Simatovića oslobodilo svake krivice za etničko čišćenje nesrpskih civila sa pomenutih teritorija. U obrazloženju presude rečeno je da njihova pomoć i podrška srpskim snagama u Hrvatskoj i Bosni, uključujući jedinice koje su osnivali i plaćali, nije bila "konkretno usmerena na činjenje zločina".

Po presudi, njihove "specijalne jedinice" jesu počinile ubistva, zlostavljanja, progone i druge zločine nad Bošnjacima i Hrvatima, ali njih dvojica nisu za to krivično odgovorna pošto nisu ni planirali ni naređivali ubistva i progone. Osnivanje i logistička podrška tim jedinicama ne znači i odgovornost za zločine koje su one počinile, ocenio je sudija Ori.

Osporavanje principa "konkretne usmerenosti"

Tužioci, koji su u završnim rečima prvostepenog postupka zahtevali doživotnu kaznu zatvora za obojicu optuženih, žalili su se na oslobađajuću presudu, navodeći da princip "konkretne usmerenosti na počinjenje zločina"ne proizilazi iz pravilâ i prakse Tribunala, niti postoji u međunarodnom pravu, te je, prema tome, proizvoljan.

Princip "konkretne (ne)usmerenosti" prvi je primenio sudija Teodor Meron, koji je predsedavao žalbenim većem protiv bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića. Američki sudija je i optuženog oslobodio odgovornosti za podržavanje zločina Vojske Republike Srpske u Sarajevu i Srebrenici i Martićevo raketiranje Zagreba, koje je, prema optužnici, logistički pomagao. Žalbena presuda je u februaru 2013 ukinula prvostepenu presudu, po kojoj je general Perišić bio osuđen na 27 godina zatvora. 

Tri meseca kasnije taj isti koncept primenio je francuski sudija Ori i oslobodio dvojicu čelnika Službe državne bezbednosti Srbije. U svojoj žalbi na tu presudu, uz osporavanje koncepta konkretne (ne)usmerenosti, tužioci su naveli da je u prvostepenom postupku izveden veliki broj dokaza po kojima su dvojica optuženih znali s kim imaju posla u jedinicama koje su osnivali, pošto je u njima bilo okorelih zločinaca, pa su ih ipak slali i plaćali da operišu na pomenutim područjima Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Žalbeno veće je uvažilo argumente tužilaca i u decembru 2015. godine poništilo oslobađajuću presudu Stanišiću i Simatoviću i naložilo novo suđenje.

Ponovljeni proces

Novo suđenje pod istom optužnicom, po kojoj se dvojica čelnika SDB u pet tačaka terete da su učestvovali u "udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem nasilnog i trajnog proterivanja Hrvata i Bošnjaka činjenjem ubistava i zločina" počelo je 13. juna 2017.

Tužioci su u svom postupku iznosili ponovo dokaze da je u svemu što su dvojica optuženih činili na područjima dve zemlje – Hrvatske i BiH - postojala namera da se ostvari "zajednički zločinački poduhvat", to jest izvrši etničko čišćenje nesrpskog stanovništva. Po njihovoj tvrdnji, Stanišić i Simatović su u tome imali presudnu ulogu upravo zato što su osnivali i naoružavali paravojne "specijalne" jedinice koje će te ciljeve sprovesti, nasilno i zločinački.

Zastupnici tužbe su nastojali da dokažu da su optuženi sve radili sa punom svešću o tome da jedinice, koje su osnovali i pomagali, i šefovi tih jedinica, koje su oni postavili, čine teške zločine i progone i zato su i sami za to odgovorni. Po tvrdnji tužilaca, zločini, navedeni u optužnici i dokazani i na prvom suđenju, bili su mogući i desili su se nakon osnivanja jedinica čiji pripadnici su bili spremni da ih počine, uz finansijsko ulaganje i logističko opremanje i svestrano pomaganje optuženih.

U drugom činu ponovljenog suđenja advokati optuženih imaće priliku da osporavaju dokaze tužbe.

Učešće Srbije

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni vlasti i zvaničnici Srbije. U Haškom tribunalu za to nije osuđen ni jedan zvaničnik Srbije.

I na prvom i na drugom suđenju tužioci su isticali da zločini i razaranja, koje su iza sebe ostavile formacije, čiji osnivači su dvojica optuženih, ne bi bili mogući bez podrške pojedinaca, institucija vlasti i vojnih vrhova tadašnje Srbije. S tim u vezi naglašavali su da je na čelu zločinačkog poduhvata, za koji su optuženi i čelnici DB, bio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. "Milošević je bio pokretačka snaga zločinačkog plana, a primenu je poverio Stanišiću i Simatoviću", rekao je u uvodnoj reči na početku drugog suđenja tužilac Daglas Stringer. Pritom bi samo osuđujuća presuda Simatoviću i Stanišiću dokazala vezu Srbije sa različitim formacijama koje su učestvovale u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM