Drugačiji: „E-mjut“ elektromobil

Jedan od članova minhenskog tima, Štefan Mac, ne krije da je sve ovo još uvek tajna. Oprezno otvarajući vrata konstrukcione hale Katedre za automobilsku tehniku, kaže: „Molim Vas da ništa ne fotografišete!“.

Hala je velika, unutra su automobili i merni instrumenti, a u sredini je uzvišenje na kome je jedan automobil umotan u ciradu. Nećemo fotografisati! Štefan Fuks, uveren da nema čega da se plaši, povukao je ciradu, ona je skliznula, i ispod se ukazao auto koji je rezultat dve godine zajedničkog rada više od 200 naučnika sa 20 različitih katedri. Bolje reći: u pitanju je model u prirodnoj veličini. Jer, jedna grupa se još uvek nalazi u manufakturi eksterne firme koja je dobila zadatak da napravi prototip.

Dve osobe i dva kofera

Automobil „E-Mjut“ (E-Mute) liči na neki sportski model iz segmenta malih automobila, sa dugačkim „nosem“ i „padajućim“ zadnjim delom. „Da biste napravili električni automobil, nije dovoljno da uzmete konvencionalni automobil koji ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem, da izvadite taj motor i umesto njega ugradite električni. Reč je o tome da čitav automobil mora biti specijalno koncipiran za električni pogon“, kaže Fuks.

Naučnici su želeli da eliminišu uobičajene „dečje bolesti“ elektromobila: previsoku cenu, malu efikasnost i nesigurnost. „E-mjut“ je to prevazišao. Važno je znati i za koga je taj automobil koncipiran: „to je tipičan stanovnik velikog grada, ili neko ko živi u predgrađu i ko prelazi samo nekoliko kilometara na dan svojim vozilom, a nema ni mnogo prtljaga“. Jer, najviše automobila se – bez obzira na veličinu i kapacitet – koristi upravo na taj način. Tako je koncipiran i „E-mjut“, u koji mogu da stanu dve osobe i dva komada prtljaga. Ali, onaj ko optimira svoj automobil za rute kraće od 100 kilometara, mora da ga napravi drukčije od ostalih proizvođača. „Učinili smo sve da bismo mu smanjili težinu – i dobili automobil od 500 kg, dok su elektromobili drugih proizvođača često teži od tone.“

Mala težina – mala baterija

U „E-mjut“ je ugrađeno samo onoliko elemenata koliko je neophodno potrebno za komfor i bezbednost. Zato je, na primer, vozačko sedište pomalo neobično, kaže nam Štefan Mac, koji je nadležan za konstrukciju automobila: „Ovaj automobil se koristi samo na regionalnim putevima i gotovo nikada na auto-putevima na kojima vožnje traju po nekoliko sati – znači, njegovom vozaču nije potreban komfor koji omogućava pet do šest sati udobne vožnje, već manje. Zato smo malo uštedeli na materijalu kojim je ispunjeno sedište i samim tim je postignuta i ušteda u težini“.

A upravo mala težina automobila je omogućila i da se u njega ugradi mala baterija – to je važno jer je baterija uvek najskuplja stavka. Stručnjaci iz Minhena su želeli da proizvedu vozilo koje je jevtinije od postojećih elektromobila. Za svaki slučaj, postoji i rezervna baterija koja omogućava dodatnih 50 kilometara vožnje „kad zagusti“. Cena „E-mjuta“ je zasad nepoznata. Serijska proizvodnja i prodaja su stvari o kojima odlučuju proizvođači automobila a ne naučnici.

Autori: Rihard Fuhs / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković