Državni neprijatelj broj 1. | Politika | DW | 16.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Državni neprijatelj broj 1.

Još dok je puč bio u toku, turska vlada je za pokušaj prevrata u zemlji optužila propovednika Fetulaha Gulana koji živi u SAD. On je te optužbe kategorički odbacio i osudio puč. Ko je Fetulah Gulen?

Fetulah Gulen je „kategorički“ odbacio optužbe da je umešan u puč u Turskoj. On je rekao da „najoštrije optužuje puč i da se moli za to da se situacija u Turskoj što pre smiri.“

Sin imama koji je postao imam

Harizmatični vođa Fetulah Gulen rođen je 27. aprila 1941. kao sin imama, a sam je postao imam već sa 18 godina. Vernike je pridobijao nadahnutim govorima pa je sa 27 godina postao vrhovni propovednik u milionskom gradu Izmiru. Bio je zadužen za čitav Egej, jedan od sedam velikih regiona Turske. Mnogo je putovao i sticao još više pristalica, ali i neprijatelja – uhapšen je tokom vojnog puča 1971, pod optužbom da „zloupotrebljava religijska osećanja za političke i sopstvene interese“.

Gulen je ubrzo amnestiran i već sledeće godine vraća se pozivu propovednika. Krajem sedamdesetih nastaju privatne obrazovne institucije inspirisane njegovim učenjem. Gulen je pozivao muslimane da se bore protiv „raspada morala“, da konzervativne vrednosti poput vere i porodice postave iznad modernog individualizma – ali uvek u okvirima sekularne građanske države.

Nikada u politici

Kada je armija 1980. ponovila puč, kako bi zaštitila sekualrne tekovine Kemala Ataturka, islamski propovednik Gulen je podržao taj državni udar. To mu je omogućilo da ga sledećih 17 godina sekularne snage ostave na miru. Drugim rečima, vojska i građansko društvo više nisu smatrali Gulena „radikalnim“ propovednikom. On se čak potpuno ogradio od partija koje propagiraju „politički islam“ i, kako objašnjava Zojfert, zalagao ne za puko nastavljanje tradicije nego „za istraživanje prirode, otkrivanje Boga u prirodnim zakonima i fizici“.

Pokret Gulen je cvetao u sekularnoj Turskoj sve dok 1995. većinu glasova na parlamentarnim izborima nije osvojila islamistička partija Nečmetina Erbakana. Razlike u stavovima bile su ogromne – za razliku od ove partije, Gulen se recimo nije zalagao da žene u javnosti obavezno nose marame. Upravo tada njegov pokret postaje važan adut vojske u očuvanju sekularne države. Pošto su se generali još jednom probili, Gulen se i sam kao muslimanski propovednik osetio ugroženim te je otišao u egzil u SAD. Od 1999. živi u u Sejlorsburgu u Pensilvaniji. Došao je zbog zdravstvenih problema, ali je odlučio da se nikada ne vrati u Tursku.

Širenje pokreta

Život van Turske nije naškodio pokretu, naprotiv: učinio ga je masovnim. Širom sveta ima više miliona pristalica, samo u Nemačkoj je na osnovu članaka i izveštaja o Gulenu niklo 300 podružnica njegovog pokreta i desetak privatnih škola koje prenose njegovo učenje. U Turskoj su već čitave generacije obrazovane na Gulenovom učenju, a mnogi njegovi poklonici zauzimali su do nedavno važne pozicije u politici, pravosuđu i vojsci. Njihov cilj je da oslabe uticaj Redžepa Erdogana jer se osećaju ugroženi pojačanom islamizacijom zemlje. Protiv njih se Erdogan bori od kako je na vlasti.