„Država sve jača, novinari sve slabiji“ | Politika | DW | 18.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija

„Država sve jača, novinari sve slabiji“

„Sloboda izražavanja sadrži slobodu da se bude glup, pravo da se kažu potpuno idiotske stvari. Ali to stvara tenzije“, rekao je šef beogradske kancelarije Saveta Evrope na predstavljanju pravno-novinarskog leksikona.

Serbien Belgrad PK Mitglieder Europarat (DW/D. Dedovic)

Tobias Flesenkemper, Irena Drašković, Gordana Novaković, Beograd.

Zna li baš svaki sudija koji odlučuje o tužbi uvređenog političara protiv neke medijske kuće šta je medijska pismenost? To su sposobnosti koje građanima „omogućuju pristup, kritičko razumevanje medija i interakciju s njima". Ako ovo ne zna, sudija je u situaciji da možda jeste dobar pravnik, ali medijski nije dovoljno pismen. A znaju li novinari, koji pišu o nekom zamršenom sudskom sporu šta je, recimo, cesija? Verovatno malo ko zna. To je kada potraživanje ustupite trećem licu. Iz toga se može izvesti zaključak da novinari, ukoliko nisu specijalisti za pravnu materiju, najčešće nemaju dovoljnu pravnu edukaciju. Čak i onda kada imaju radni zadatak da pišu o nekom procesu ili presudi.

Novinarsko-pravosudni pojmovnik

Problem su prepoznali Evropska unija i Savet Evrope, te su unutar zajedničkog projekta „Jačanje pravosudne ekspertize o slobodi izražavanja i medija u Jugoistočnoj Evropi" (JUFREX), angažovali lokalne stručnjake i sastavili Leksikon medijskih i pravnih pojmova u Republici Srbiji.

Predstavljajući Leksikon, šef beogradske kancelarije Saveta Evrope Tobias Flesenkemper, naglasio je na otvaranju skupa da je sloboda izražavanja suština demokratije. „Savet Evrope smatra da ova diskusija treba da se unapredi kako bismo bolje razumeli slobodu izražavanja", naglasio je Flesenkemper.

Da podsetimo, Evropska konvencija o ljudskim pravima koju su potpisale sve članice, u članu 10 nalaže sledeće: „Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu mišljenja i slobodu primanja i prenošenja informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice".

Druga strana u intervjuima

Nesporazumi između medija i pravosuđa imaju i svoju smešnu stranu. Generalna sekretarka Saveta za štampu, Gordana Novaković navela je primer iz Bosne i Hercegovine, gde je jedan ovakav leksikon već objavljen. Jedan od autora Leksikona, Dario Novalić, je po njenim rečima prepričao svoje iskustvo kada je i sam zastupao redakciju na sudu. Sudija ga je upitao: „Zašto se u tekstu nije čula druga strana?". „Ovo pitanje bi bilo na mestu", rekla je Gordana Novaković, „da se nije radilo o intervjuu!".

Ona je dodala da je njoj pomoglo kada je čitala neke pojmove i da smatra da će Leksikon pomoći i kolegama novinarima.

Serbien Belgrad Milos Stojkovic (DW/D. Dedovic)

Miloš Stojković

„Udžbenički primer kako se ne piše"

Miloš Stojković, advokat specijalizovan za medijsko pravo, kao učesnik projekta kaže da su susreti pravnika i novinara doneli sa sobom žive diskusije na nekoliko tema. Jedna od njih je i procena do koje mere kritika sudskih procesa ili presuda jeste opravdana, a kada postaje neprimereni pritisak na pravosuđe. Druga „vruća" tema je bila povreda pretpostavke nevinosti, a treća odnos prava na privatnost i medijska sloboda da se piše o onome šta interesuje čitaoce. „Postali smo udžbenički primer kako ne treba da se piše o ovim temama" naglasio je Stojković.

Tobias Flesenkemper je pojasnio da je problematičan nedostatak suzdržanosti kada je reč o pravima drugih ljudi, ali da se takve stvari najbolje rešavaju samoregulativnim mehanizmima: „Ne postoji ljudsko pravo na korektno izveštavanje o nama. Ali u zreloj demokratiji postoji očekivanje od novinara da bude suzdržan. Isto se odnosi na zastupnike instititucija".

„Pravo da se kažu idiotske stvari"

S druge strane, postoje ograničenja slobode koja proističu iz odgovornosti za širenje informacija. Ta ograničenja su pobrojana u onom istom slobodarskom članu 10 Konvencije. Mogu se uvesti u slučajevima kada se radi o nacionalnoj ili javnoj bezbednosti i teritorijalnom integritetu, sprečavanju nereda ili zločina, zaštiti zdravlja i morala, ugleda ili prava drugih, sprečavanja širenja povjerljivih informacija ili o interesu očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

Serbien Belgrad Tobias Flessenkemper (DW/D. Dedovic)

Tobias Flesenkemper

Flesenkemper navodi i tendencije u zemljama članicama Saveta Evrope koje traže načine da stanu na put govoru mržnje, mizoginiji i svakoj netoleranciji u internetu. Dakle, odnos slobode i odgovornosti je kompleksan. Ipak, smatra on, neke stvari naprosto moramo izdržati: „Sloboda izražavanja sadrži slobodu da se bude glup, odnosno pravo da se kažu potpuno idiotske stvari. Ali tako nešto stvara tenzije".

"Naša prava, naše slobode, naša Evropa”

Sa druge strane, statusno i finansijski skučeni novinari ne mogu da budu do kraja slobodni. Flasenkemper je podsetio da je komesarka Saveta Evrope za ljudska prava, Dunja Mijatović nedavno izrazila zabrinutost u vezi sa situacijom novinara. „Uslovi u kojima rade novinari su pogoršani, poslovni modeli medijskih kuća su sve gori, a sa druge strane, država je sve jača, a novinari sve slabiji", konstatovao je Flesenkemper.

Zato su dragoceni projekti poput ovog, u kojem pravosuđe i mediji dobijaju zajedničku pojmovnu bazu, da bi makar govorili o istim stvarima i kada se ne slažu.

Savet Evrope navodi da je on vodeća organizacija za ljudska prava na kontinentu. Obuhvata 47 država, od kojih su 28 članice Evropske unije. Sve države članice potpisale su Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, što znači da je ona deo pravnog sistema, a Evropski sud za ljudska prava nadgleda primenu Konvencije u državama članicama.

Savet Evrope ove godine obeležava 70 godina postojanja pod sloganom: "Naša prava, naše slobode, naša Evropa”.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM