Država nadzora širi pipke | Izbor iz štampe | DW | 23.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Država nadzora širi pipke

Bundestag je na mala vrata uveo novi zakon o nadzoru nad elektronskom komunikacijom građana. Da li je do sada najveći napad države na privatnu sferu građana, kako upozoravaju organizacije za zaštitu podataka?

Novi zakon omogućava vlastima da u realnom vremenu čitaju poruke koje se šalju preko aplikacija kao što su VotsEp i slične, kao i da se „uhakuju“ u privatne računare i pretresaju sadržaje koji su u njima pohranjeni. Sve to bez znanja vlasnika i korisnika računara, mobilnih telefona ili tablet-računara. I dok je do sada povod za ovo špijuniranje mogla da bude sumnja na terorističke aktivnosti, sada će ono biti moguće i u slučaju sumnje na krivične delikte, kao što su ubistvo, utaja poreza, falsifikovanje novca i sl. – na listi je ukupno 27 krivičnih dela. Nadzor će biti moguć samo sa sudskim nalogom.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava i podataka o ličnosti naglašavaju da je u pitanju dosad najveći napad države na privatnu sferu građana. „Zločin vlade i parlamenta“, beskompromisno ocenjuje padeluun, pionir zaštite podataka u Nemačkoj i osnivač najpoznatije nemačke organizacije za zaštitu podataka, podsećajući da je Ustavni sud Nemačke svojevremeno presudio da su takve mere protivustavne.

Osim toga, zakon je donet po ubrzanom postupku i sakriven u grupu amandmana kojima se reguliše kažnjavanje za krivična dela oduzimanjem vozačke dozvole – na taj način vlada je izbegla da novi zakon prođe i kroz proceduru glasanja u Bundesratu, veću nemačkih saveznih pokrajina, u kojem je odnos političkih snaga nešto drukčiji nego u parlamentu i zapravo povoljniji za protivnike novih mera nadzora.

„Država je postala haker“, piše list Augsburger algemajne: „Koristeći najmoderniji softver, policija će biti u stanju da čita poruke direktno, za vreme pisanja, pre nego što se one šifruju i ’zaključaju’. I to bez znanja dotičnih osoba. Nema sumnje da se radi o masovnom zahvatu u osnovna građanska prava. Doduše, policija još nema takav softver. Utoliko je zakon trenutno samo otvorio vrata tom postupku. Ali, šta će se desiti kada kada tehnika bude spremna a na vlasti bude vlada koja ne haje mnogo za slobodu i pravnu državu pa počne da zloupotrebljava taj postupak? Autokrate tipa Putina ili Erdogana bi mogle da ga iskoriste u borbi protiv slobodnog društva“.

„Koalicija je ovim zakonom odgovorila na hitnu želju policije i državnog tužilaštva. Na jednom saslušanju od kraja maja, više istražitelja je reklo da se u oblasti organizovanog kriminala preko aplikacija za komunikacije na internetu razmenjuju još samo poruke sa banalnim sadržajem“, otkriva dnevnik Frankfurter algemajne cajtung.

A portal web.de prenosi da „branitelji zaštite podataka i građanskih pava naglašavaju da je hakovanje mobilnog telefona ili laptop-računara mnogo teži zahvat u privatnu sferu nego klasično prisluškivanje telefona (...) jer su danas u mobilnim telefonima zabeleženi čitavi životi: fotografije, kontakti, SMS, elektronska pošta, surfovanje internetom, podaci o kretanju pojedinca. Osim toga, prema tekstu novog zakona, daljinski pretres sadržaja nečijeg računara mora biti vršen tako da ukoliko je to moguće ne budu sakupljeni podaci koji se tiču posebno zaštićenog područja privatnog života, a ako se to desi, takvi podaci moraju biti obrisani ili podneti sudu na procenu. Što znači: ni ta zaštićena oblast više nije nepovrediva“.

Lajpciger folkscajtung piše da je „sada dozvoljen napad na ono što je najsvetije. Včada dozvoljava masovnu upotrebu nadzora nad telekomunikacijama kao i pretres računara preko interneta (...) Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je, doduše, rekao da neće biti pokušaja da se šifrovana komunikacija dešifruje (poruke će biti čitane dok se pišu, dakle, pre nego što budu ’zaključane’)“.

Priredio: Saša Bojić

Pogledajte video 03:50
Trenutno na programu
03:50 min

Špijuni u spavaćoj sobi

Audio i video