Dozvola za obrezivanje

Reč je o religijskim tradicijama, medicinskim razmatranjima, pravnim procenama i političkim raspoloženjima: rasprava o obrezivanju dečaka je višeslojna. „Tu se sučeljavaju mnogobrojna osnovna prava, koja i te kako otežavaju raspravu“, kaže Kristijan Cajnhofer, upravni član Nemačkog udruženja za zaštitu dece. Upravo iz tog razloga on smatra da je nacrt zakona o legalizaciji obrezivanja dečaka koja nisu medicinski neophodna, uspeo kompromis. Otpor nadalje pružaju udruženja lekara.

Lekari odbacuju odredbu

U maju je Pokrajinski sud Severne Rajne Vestfalije u Kelnu presudio da je obrezivanje dečaka iz verskih razloga kažnjivo. Jevreji i muslimani su se osetili ograničenim u ispoljavanju svojih religijskih sloboda. Zato je bilo neophodna pravna odredba. Nacrt zakona nemačkog Ministarstva pravosuđa sada predviđa da je obrezivanje dečaka u Nemačkoj ubuduće legalno, čak i kada nije medicinski neophodno. Ali nova odredba predviđa i da zahvat „bude izvršen u skladu sa pravilima lekarskog umeća“. Istovremeno, dečake mlađe od šest meseci smeju da obrezuju i osobe koje su izabrane od strane verskih zajednica. Tim posebnim pravilom izašlo se u susret jevrejskoj tradiciji, prema kojoj, dečake osmog dana po rođenju obrezuju ritualni obrezivači, tzv. moheli. Kod muslimana se obrezivanje obavlja tek posle nekoliko godina od rođenja i od strane lekara specijaliste.

Nemačko društvo za dečju hirurgiju odbacuje tu posebnu odredbu i ukazuje da samo lekari specijalisti mogu da garantuju bezbolan zahvat koji je predviđen novim nacrtom zakona. Istovremeno, lekari specijalisti osuđuju obrezivanje iz čisto verskih ili tradicionalnih motiva kao sakaćenje. Za Jevreje i muslimane je obrezivanju dečaka ipak sastavni deo njihove vere. Otuda Nemački savez za zaštitu dece upozorava na zabranu tog čina. Kristijan Cajnhofer, upravni član Saveza, smatra da bi u slučaju zabrane postojala opasnost od turizma u svrhu obrezivanja, kao i od operacija u zadnjim dvorištima. „Onda imamo problem još opasnijeg ugrožavanja dobra deteta.“

Medicinska korist neznatna

Ali obrezivanje nije samo stvar Jevreja i muslimana. Nezavisno od tih religijskih grupa, u Nemačkoj je svaki deseti dečak obrezan, kaže dečji hirurg Maksimilijan Šter za DW. Kod više od polovine zahvata koja nisu motivisana religijom, obrezivanje nije neophodno iz medicinskih razloga. Po pravilu se obavlja kada je kožica uzana. Ali i taj problem se najčešće rešava sam od sebe u prvim godinama života.

Šter objašnjava i da bi rasprava o obrezivanju kao prevenciji od HIV-a i drugih polnih bolesti koju podržava Svetska zdravstvena organizacija, mogla da ima smisla i u Nemačkoj. Ali mere su ciljale pre svega na mladiće koji su već seksualno aktivni. Kod novoronđenčadi i dečacima mlađim od 14 godina, o kojima je i reč u aktuelnoj raspravi, ova razmatranja nisu od važnosti, kaže Šter.

Savez za zaštitu dece traži raspravu o obrezivanju

I Nemački savez za zaštitu dece smatra da je dobro da se pogođenim osobama u određeno vreme prepusti odluka. Rasprava o obrezivanju se rasplamsala u Nemačkoj poslednjih nedelja. Protivnici obrezivanja smatraju muslimane i Jevreje varvarima, pojedini rabini su na to uzvratili poređenjem sa naci-režimom. Novo zakonsko rešenje bi trebalo da okonča raspravo o obrezivanju. Ipak, reakcije verskih predstavnika, političara, boraca za zaštitu dece, lekara i pravnika ukazuju da rasprave neće utihnuti tako brzo.

Autori: Ole Kemper / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković