Dovoljno znanja za „društvo znanja“?

Izveštajem o obrazovanju za 2012. godinu, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) obuhvatila je sasvim novi indikator merenja, kojim se utvrđuje i poredi kvalitet sistema obrazovanja. Taj indikator zove se „međugeneracijska obrazovna mobilnost“. Da bi se taj pojam razumeo, trebalo bi pogledati šta kažu brojke. Na primer, u Nemačkoj 20 odsto „novoodraslih građana“ ima bolje obrazovanje od svojih roditelja, a 22 odsto lošije. Te vrednosti su niže od proseka zemalja članica OECD-a, koji je na nivou od 37 i 13 procenata.

Brojke koje proizilaze iz ovogodišnjeg Izveštaja o obrazovanju za državnu sekretarku u Saveznom ministarstvu obrazovanja, Korneliju Kvenet-Tilen nisu prihvatljive. „Nacionalni izveštaj o obrazovanju nudi neke druge brojke“, kaže državna sekretarka. U tom izveštaju, govori se o 40 i 13 odsto. Međutim, mnogo kompleksnije pitanje na kojem u Berlinu insistiraju glasi: da li je jedan školovani optičar, na osnovu svog obrazovanja, manje vredan nego jedan akademik?

Studije za frizerski poziv?

I na osnovu kvote koja govori o broju novih studenata, bilo da je reč o fakultetima ili višim školama, Nemačka je ispod proseka OECD-zemalja, koji je na nivou od 61 odsto. U Nemačkoj se govori o svega 42 procenta, a na začelju te liste su Australija, Island i Portugal.

Spor oko zaključaka izveštaja OECD-a, u kojem se tzv. „akademska kvota“ u Nemačkoj umanjuje, nije ništa novo. Kvenet-Tilen smatra da toj organizaciji nedostaje razumevanje za dvostruki obrazovni sistem u Nemačkoj. Ne mogu se samo završena gimnazija i studije smatrati dobrim obrazovanjem. „OECD na to gleda drugačije. Samim tim njihova kritika nije na mestu, jer se stalno ponavlja.“

Interesovanje za školovanje u Nemačkoj raste, zahvaljujući studentima iz južne Evrope i zemalja u razvoju. Drugim rečima, pristup nemačkih vlasti nikako ne može biti pogrešan, tvrde u Berlinu. Pored ostalog studiranje je od zemlje do zemlje različito. U Velikoj Britaniji da biste bili frizer, možete upisati i fakultet.

Statistika pokazuje da je 2000. godine u Nemačkoj svaki treći srednjoškolac upisivao studije, a 2011. svaki drugi. Zanimljivi su i podaci o broju nezaspolenih među mladima, koji je u padu, tvrdi državna sekretarka. Naime, Nemačka je od juna ove godine i zvanično zemlja Evropske unije sa najmanjim brojem nezaposlenih građana ispod 25 godina - sa 7,9 odsto.

Autori: Kaj-Aleksander Šolc / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković