Dosije Ajhman | Mozaik | DW | 09.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Dosije Ajhman

Nemačka obaveštajna služba BND već decenijama unazad drži u tajnosti dosije o Adolfu Ajhmanu. Konačno će jedna komisija, koju čine ugledni istoričari, imati uvid u tajne spise o tom nacističkom zločincu.

U arhivu službe BND nalazi se mnoštvo dosijea i dokumenata, čak i iz perioda nakon Drugog svetskog rata. Tada se Savezna obaveštajna služba nije zvala BND, već Gelen (Gehlen). Nosila je ime prvog načelnika uprave i nacional-socijaliste Rajnharda Gelena. Međutim, jedan dosije ima posebnu težinu. Reč je o čoveku odgovornom za deportaciju i likvidaciju miliona Jevreja, protiv kojeg je 1961. godine vođen proces u Izraelu – Adolfu Ajhmanu. Dosije čini više hiljada stranica. Šta je na njima zabeleženo, konačno više neće biti tajna.

Ova fotografija obišla je svet: Ajhman tokom suđenja u Izraelu 1961.

Ova fotografija obišla je svet: Ajhman tokom suđenja u Izraelu 1961.

Ipak, nemačka javnost neće moći da računa na uvid u pomenutu dokumentaciju. Novinari su u više navrata pokušavali da otkriju sadržaj dosijea. Jedan novinar nemačkog tabloida „Bild“ je 2010. uspeo da se usprotivi birokratskim i zakonskim preprekama, ali je na kraju ipak izgubio bitku. Tri hiljade stranica koje je konačno mogao da pregleda, bile su dobrim delom zacrnjene. Podneo je žalbu Upravnom sudu u Lajpcigu, ipak ona je odbijena.

Istoričar Holger Meding tvrdi da neće zauvek biti tako. „Dugoročno gledano, sva dokumenta koja se tamo nalaze moraće da budu objavljena.“ On to najbolje zna, jer je među svega par stručnjaka, odabranih i okupljenih u specijalnu komisiju, koja će bez imalo cenzure pregledati Ajhmanov dosije. Meding je član istraživačke komisije, koja proučava istoriju nemačke obaveštajne službe između 1945. i 1968. godine. Delovanje komisije podeljeno je po regionima. Meding istražuje zapise osoba koje se dovode u vezu sa Latinskom Amerikom, posebno Argentinom. Upravo u tom periodu, Ajhman beži u pomenutu zemlju. Doduše i mnogi drugi visoki funkcioneri nacističkog režima.

Zacrnjena dokumenta

Holger Meding govori istinu, jer je upravo on imao u vid u dokumentaciju BND-a vođenu o Adolfu Ajhmanu. Dakle, istraživačka komisija je već počela sa radom. Uveliko istražuje dosijee, koji su do sada bili delom ili u potpunosti daleko od očiju „stručne javnosti“.

Organizator holokausta: Adolf Ajhman u SS-uniformi

Organizator holokausta: Adolf Ajhman u SS-uniformi

Filozof Betina Štangnet drugačije sagledava problematiku otvaranja spornih dosijea. Godine 2011. ona objavljuje knjigu „Ajhman pred Jerusalimom. Život masovnog ubice“, u kojoj otkriva sve što je o njemu iz raznih dokumenata uspela da sazna. Ajhman nije bio tihi birokrata ubilačkog sistema. On je bio ubeđeni nacista i antisemita, sve do pogubljenja u Izraelu 1962. godine.

Za nju je prikrivanje detalja o životu Adolfa Ajhmana skandal. „Naravno da u jednom takvom dosijeu zatamnjeni delovi mogu da postoje, ali samo kada je reč o ličnim podacima trećih lica.“ To je prihvatljivo, kaže Štangnet. Međutim, u spisima o zločincu, krije se mnogo više od toga. „Pitam se samo kakvu bi to štetu mogla da donese javna rasprava o tome kakve su aktivnosti obaveštajne službe bile pre više od 50 godina?“ Pošto je BND podređen kancelaru, otvaranje dosijea bi navodno „bilo veoma štetno po federaciju“, glasilo je obrazloženje vlasti.

Ajhman je 16 godina mogao da vodi normalan život

Upravo je to i najviše sporno. Šta su to obaveštajne službe dokumentovale u Ajhmanovom dosijeu, kada nemačke vlasti to i dan danas moraju da kriju. „Mogli bismo se zapitati ima li u svemu tome nečeg, što bi i dan danas moglo dovesti do problema“, dodaje Štangnet. Mnogo toga o istoriji Savezne obaveštajne službe otkriveno je u poslednjih nekoliko godina. „Tu nema više nikakvih teorija zavere da je bilo 'personalnog kontinuiteta' iz nacional-socijalizma“, kaže istoričar Holger Meding.

Ajhman je, sve dok nije pao u ruke Mosada, slobodno živeo u Argentini

Ajhman je, sve dok nije pao u ruke Mosada, slobodno živeo u Argentini

Pojedini činovnici i saradnici službe Gelen, koji su kasnije BND i postavili na noge, bili su aktivni i u nacističko vreme tajnih službi. Komisija probranih istoričara pokušava da utvrdi njihov tačan broj i da istraži njihove biografije. „Do sada se verovalo da ih je bilo svega nekoliko, ali možda ih je bilo znatno više“, objašnjava Meding. RSHA je važila za glavni štab obaveštajne službe Trećeg Rajha, centralu u kojoj su birokrate organizovale svirepe zločine, uključujući i Holokaust. Autor „referata“ o likvidaciji Jevreja bio je upravo Adolf Ajhman.

Saznanja o tome, ko je sve radio u glavnom štabu tajne službe Trećeg Rajha, nagoveštavaju da nije isključeno da su Ajhmanovi bliski saradnici, možda čak i svesno izbegavali potragu za njim. Služba Gelen, prethodnica BND-a, znala je još 1952. godine da se Ajhman krije u Argentini. Pretpostavljalo se i ranije, da je nemačka obaveštajna služba znala za skrovište odbeglog naciste – i u vreme kada Mosad izvodi operaciju kidnapovanja iz Buenos Ajresa. „Ali da je BND to znao i ranije, to me je ipak iznenadilo“, priča Holger Meding.

„Kasapin iz Liona“ je od BND-a primao platu?

Rajnhard Gelen radio je u tajnoj službi za Hitlera; kasnije je osnovao službu Gelen koja je prerasla u BND

Rajnhard Gelen radio je u tajnoj službi za Hitlera; kasnije je osnovao službu Gelen koja je prerasla u BND

Stručnjaci su u jednom složni, necenzurisana verzija Ajhmanovog dosijea otkriće znatno više informacija o tome, kakvim je sve informacijama BND raspolagao o visokorangiranom zvaničniku nemačkih odbrambenih snaga SS i nacional-socijalista. Istovremeno i o povezanosti bivših nacista sa mrežom BND agenata. Upravo je zahvaljujući arhivi Savezne obaveštajne službe pre dve godine otkriveno da je bivši SS-ovac i ratni zločinac Klaus Barbi, poznat kao „Kasapin iz Liona“, bio na platnom spisku BND-a.

I on je bez ikakvih problema otišao u Latinsku Ameriku. U tome je navodno veliku ulogu odigrala „Odessa“ (Organizacija bivših SS-pripadnika), koju su razotkrili lovci na naciste organizacije Simon Vizental. Kasnije se ispostavilo da „Odessa“ nikada nije ni postojala. Doduše, bilo je više manjih organizacija koje su omogućile prebacivanje ratnih zločinaca u Latinsku Ameriku i na Bliski istok.

„Ajhman je najpre bio prebačen u Južni Tirol, gde su ga dočekala argentinska dokumenta“, tvrdi Betina Štangnet na osnovu svojih istraživanja. Drugim rečima, u redovima obaveštajne službe Gelen bilo je i bivših nacista, koji su znali ne samo da se Adolf Ajhman sa lažnim imenom krio u Argentini, već i drugi zločinci.

Nova saznanja, najranije krajem 2013.

„Izaći će na videlo, koliko je BND bio aktivan u Argentini, kakve je kontakte imao i ko je sve u to bio uključen“, kaže istoričar Meding. Ima i onih koji veruju da će otvaranje Ajhmanovog dosijea otkriti mnogo više. Betina Štangnet je uverena da će nas rezultati istraživanja istoričara dovesti i do sadašnjosti.

Hapšenje Klausa Barbija (pod ćebetom) u Boliviji 1983.

Hapšenje Klausa Barbija (pod ćebetom) u Boliviji 1983.

Bilo je već pokušajeva da se BND dovede u vezu sa Ajhmanovom odbranom i finansiranjem njegovog advokata. Istraživanja novinara su na to već ukazivala, a dokumenta Savezne obaveštajne službe, to su 2011. i potvrdila. „Ono što još uvek ne znamo jeste koliki je bio taj finansijski uticaj?“, kaže Štangnet. Tokom procesa protiv Klausa Barbija 1987. u Lionu, na površinu su isplivala ista imena. Da li je i tada bio umešan BND?

Jedno je izvesno, slučaj Adolfa Ajhmana daleko je od potpunog razotkrivanja. „Sve se odvija previše sporo“, tvrdi Betina Štangnet. Za to vreme, Holger Meding o onome što je u dosijeu ratnog zločinca zatekao ne može da govori. Istraživanje istraživačke komisije potrajaće dve godine. Međutim, početkom decembra 2013. godine, očekuje se objavljivanje prvog izveštaja.

Autori: Sara Judit Hofman / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.