Dopingom protiv stresa na poslu

Praktikant Moric E. navodno je radio tri noći za redom u jednoj londonskoj banci. A onda je pronađen mrtav u pod tušem u svojoj hotelskoj sobi. Imao je 21 godinu. Mediji izveštavaju da je patio od epilepsije i da je moguć uzrok smrti preterani rad.

Za evropske zvaničnike, takvi slučajevi su poziv na uzbunu. Mladi ljudi ne smeju da sami sebe izrabljuju, kaže poslanica u Evropskom parlamentu Juta Štajnruk. „Ova tema je poznata na evropskom nivou. Svi slojevi društva, političari, preduzeća i poslodavci moraju da sarađuju. Moraju se shvatiti posledice“, kaže Štajnruk.

Najugroženiji mlađi od 30 godina

To potvrđuje i novi izveštaj o izostajanju sa posla, koji je nedavno objavio nemački Zavod za zdravstveno osiguranje AOK. „Oko pet odsto zaposlenih u poslednjih 12 meseci uzelo je lekove ili amfitamine koji povećavaju izdržljivost da bi savladali stres na radnom mestu“, kaže predstavnik Naučnog instituta AOK Helmut Šreder. Naročito su ugroženi mladi profesionalci, koji pokušavaju da se sebi veštački poboljšaju koncentraciju i uklone pospanost – u grupi mlađih od 30 godina, pogođen je svaki dvanaesti zaposleni.

Ta sredstva mogu da izazovu glavobolje, mučninu u stomaku i oštećenja unutrašnjih organa. Ona takođe stvaraju zavisnost. „Mladi ljudi u zapadnim zemljama počinju da uzimaju takve preparate još pre zaposlenja. Ako pogledamo, na primer, Ameriku, vidimo da na Univerzitetima 25 odsto studenata uzima doping“, kaže Juta Štajnruk. U Nemačkoj je taj procenat niži – oko pet odsto studenata redovno unosi preparate za doping. Ipak, taj problem postoji svuda u razvijenom svetu.

Ključni uslovi rada

Po podacima Saveza nemačkih sindikata, preopterećenje i stres mogu da izazovu psihičke krize i prouzrokuju bolesti zavisnosti. U faktore stresa ubrajaju se mobing, sukobi sa pretpostavljenima, ali i predugo radno vreme. Nemački sindikalci tvrde da su najbolja prevencija dobri uslovi rada i dobre plate.

„Pogođeni su pre svega zaposleni koji imaju snažan osećaj dužnosti prema svom poslu“, kaže Helmuit Šreder iz Naučnog instituta AOK. Takvi ljudi su često nervozni i posežu za tabletama i alkoholom. „Preduzeća moraju da im pomognu, da ih zaštite od sebe samih“, kaže Šreder.

Zadatak za političare

Poslanica Juta Štajnruk takođe veruje da je u interesu preduzeća da imaju zdrave radnike. Ipak, ona kaže da i političari nose veliku odgovornost. Na primer, potrebni su zakoni koji sprečavaju pristup preparatima za povećanje izdržljivosti i njihovu prodaju preko interneta.

Važno je i da zakonski reguliše trajanje radnog vremena i da se propišu plate koje su dovoljne za troškove života. Pored toga, mnogi zaposleni rade „samostalno“ za neko preduzeće, što u praksi znači da su stalno na dužnosti. „Privremeni rad, prinudno preseljenje zbog posla i prividna samostalnost takođe moraju da se zakonski ograniče. Tada će zaposleni biti pod manjim pritiskom“, kaže Štajnruk.

Autori: Kristijan Ignaci / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković