Donjeck: Gde pobeći da bi se preživelo?

U Donjecku se neprestano čuju teške eksplozije. Pod paljbom su kuće, prodavnice i bolnice. I u centru grada, gde je ranije bilo relativno mirno, sada se mogu videti ruševine. „Prvo smo mislili da je raketa direktno pogodila supermarket. Ljude je uhvatila panika. A onda se ispostavilo da je još jedan projektil oštetio bolnicu koja se nalazi pored trgovinskog centra. Prozorska stakla su poispadala i fasade su oštećene“, pričaju očevici. Sukobljene strane – trupe ukrajinske vlade i proruski separatisti – međusobno se optužuju za bombardovanje.

Ljudi u Donjecku strahuju da bi borbe u gradu mogle još više da eskaliraju. „Strah vlada vuda, zbog toga ostajemo kod kuće. Gde se krije naša, donjecka vlast? Da li je kod njih sve u redu? Oni sigurno imaju alternativne četvrti, daleko odavde, gde su sada bezbedni“, kaže jedna besna žena. Ona živi u blizini aerodroma oko kojeg separatisti i ukrajinska vojska vode žestoke borbe.

Škole zatvorene, bolnice otvorene

Zbog pogoršanja situacije sve škole su privremeno zatvorene. „Naređeno nam je da okončamo nastavu u svim školama i da ne napuštamo naše domove. Pre svega deca neće ići u školu. Niko ne zna šta će se dalje događati“, kaže jedna učiteljica.

Brojne fabrike i sve bolnice ipak nastavljaju da rade. Ljudi i dalje odlaze na posao. Javni saobraćaj obustavljen je samo u najopasnijim četvrtima. „Moj sin radi u fabrici koksa i hemijskih postrojenja. Proizvodnja ne može tek tako da se obustavi. A moja ćerka radi u bolnici. Ona ne može da ostane kod kuće. Ko bi se brinuo za ranjene“, priča Tatjana iz Donjecka.

To koje su pijace i prodavnice otvorene zavisi od stanja u četvrtima u kojima se one nalaze. Većina ljudi, pre svih penzioneri, odlaze u prodavnicu samo ako je to baš neophodno. „Kupujem samo hleb jer skoro da više nemam novca. Potrebna nam je humanitarna pomoć da bismo preživeli“, kaže penzioner Viktor.

Zalihe životnih namirnica i vode

Brojni stanovnici Donjecka prave zalihe prehrambenih namirnica. „Kupio sam brašno i meso. Sada međutim nemamo struje. Frižider ne radi. Ali zima je, pa se hrana ne kvari tako brzo. Glavna stvar je da preživimo“, kaže Marija čija se kuća nalazi u blizini borbene linije.

Osim eksplozija, svakodnevni problem predstavlja i snabdevanje vodom. Svaki stanovnik Donjecka napunio je vodom sve moguće posude u kući. Svaki put kada voda dođe, ljudi, što je brže moguće, ponovo pune zalihe. Predstavnici samoproglašene „Narodne republike Donjeck“ obaveštavaju, najčešće preko televizije, ali i na internetu, o oštećenjima na vodovodu. Često se ljudi i sami međusobno telefonom informišu o štetama na cevovodima.

Broj izbeglica se povećava

Takvi životni uslovi teraju sve veći broj ljudi da napuste Donjeck. Među njima je i Marina. Njen muž je građevinski radnik. On trenutno zarađuje novac u Rusiji jer u Donjecku nije mogao da pronađe posao. Tokom leta Marina je, sa svoje dvoje dece, zaštitu tražila u podrumu svoje kuće. „Ali tokom zime tamo ne može mnogo da se izdrži. Ne znam šta da radim. Ovde je opasno, ali i bekstvo je opasno“, kaže ona očajno.

Ipak, broj izbeglica je sve veći. „Svakih 40 minuta ide minibus od Donjecka do Konstantinovka. Ali za sutra su sva mesta već rezervisana“, kaže vozač autobusa. Konstantinkov kontroliše ukrajinska vojska. Tek iz tog mesta se može vozom dalje, za Kijev. Onaj ko ostaje u Donjecku traži zaštitu u hodnicima bez prozora, kupatilima i haustorima. Ljudi na prozore stavljaju jastuke jer ne znaju gde će sledeći projektil da udari.