Donatori sperme ne mogu da budu anonimni | Mozaik | DW | 08.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Donatori sperme ne mogu da budu anonimni

Viši sud u Hamu doneo je odluku, koja bi mogla da ima dalekosežne posledice. U Nemačkoj prema nekim procenama, ima oko 100.000 dece, rođene uz pomoć anonimnih donatora sperme. Hoće li i dalje biti anonimni?

default

Veštačka oplodnja

Jasno je da anonimni donatori, za veliki broj parova koji želi decu, predstavljaju spas. U Nemačkoj postoji 14 banaka spermi, u kojim se na odgovarajućim temperaturama čuva sperma zdravih muškaraca. To je u pojedinim i ne tako retkim slučajevima, jedini način da žene ili parovi imaju svoju decu.

Do sada su banke sperme donatorima mogle da garantuju anonimnost, ali najnovija sudska presuda, bi to pravilo mogla da promeni. Deca koja su nastala na ovaj način, a prema nekim procenama u Nemačkoj ih ima oko 100.000, vrlo često o svom pravom ocu ne znaju ništa. Presudnu ulogu u svemu tome imaju roditelji koji su decu odgajali. Neki su sa svojom decom iskreni od malih nogu, a neki im istinu o poreklu saopštavaju u pubertetu. Ima i onih koji o tome i dalje ćute.

Nejasne zakonske odredbe

Symbolbild Samenspende

Banka sperme

Najveći problem je ipak kada i dete i roditelji žele da podele informaciju o poreklu, ali o istom ništa ne znaju. Jer nije bi moguće utvrditi identitet donatora, pre svega zbog nejasnih zakonskih odredbi.

Sada bi to moglo da se promeni, jer je sud ocenio da saznanja o poreklu spadaju među osnovna ljudska prava. I ranije su neki sudovi donosili slične odluke, ali je kontradiktornost ostala. Postavlja se pitanje kako je moguće ispoštovati prava dece i pravo na anonimnost donatora sperme?

Najnovija presuda pokrajinskog suda u Hamu, nešto je detaljnija i jasnija od prethodnih. U obrazloženju presude se navodi da je informacija o poreklu važnija od prava lekara, koji garantuje obećanu anonimnost donatora. Jedna 22-godišnja Nemica iz Esena, dobila je spor protiv lekara koji se pozivao na dosadašnja pravila. Profesor Tomas Kacorke smatra da je reč o teoretskoj presudi. U ovom slučaju dokumentacija o donatoru, više ne postoji. Ipak, sud zahteva da saradnici privatne klinike pokrenu istragu, kako bi došli do anonimnog donatora, u protivnom moraće da plate novčanu kaznu.

Uvesti jedinstveni registar donatora

Fasern als neues Verhütungsmittel

Više nema anonimnosti?

Andreas Hamel, ginekolog i šef banke sperme u Erlangenu kaže u razgovoru za DW da ga ova presuda nije niti najmanje iznenadila. “Vlada mora da se angažuje u rešavanju ovog problema. Trebalo bi da se uvede jedinstvena baza podataka, u kojoj će se čuvati informacije o deci i donatorima. Ovako se dokumentacija nalazi u privatnim klinikama”, kaže Hammel.

Od 2007. godine važi pravilo, prema kojem se informacije o donatoru u bolnicama moraju arhivirati 30 godina. Ranije se taj rok ograničavao na svega deset godina. U svakoj se državi EU pravila su drugačija. U Velikoj Britaniji se imena donatora arhiviraju i svako dete kada postane punoletno ima pravo da sazna identitet svog biološkog oca. U Danskoj donatori imaju mogućnost da ostanu anonimni. U Holandiji i Španiji, donatorima se i dalje garantuje anonimnost.

Deca imaju prava na alimentaciju?

U SAD nedavno se dogodio slučaj da je jedna osoba zatražila od donatora plaćanje alimentacije. Presuda će biti doneta tokom ove godine. Specifičnost ovog slučaja krije se u činjenici da je sperma bila čuvana u jednoj privatnoj banci sperme, a ne u državnoj. Samim tim, donatori nisu zaštićeni i dete kao i majka mogu od donatora da zatraže plaćanje alimentacije.

Ovakvu jasnu zaštitu u Nemačkoj zahteva i profesor Hamel. Davaoci sperme za svoju donaciju dobijaju novčanu naknadu, ali je ona simbolična, oko 100 evra po donaciji. Doduše, kompletan proces traje prilično dugo - i do pola godine. Istovremeno, parovi koji se odluče na veštačku oplodnju, moraju da izdvoje znatno više novca – između 500 i 700 evra po tretmanu.

Autor: Markus Litike
Odg. urednik: Jakov Leon