Dokumenta Štazija – podvlači se crta | Politika | DW | 17.06.2021

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Dokumenta Štazija – podvlači se crta

Dokumentacija Štazija integriše se u Savezni arhiv 17. juna i tako gubi samostalnost. To je gest koji može i pogrešno da se shvati, jer to je datum ustanka u DDR-u 1953, ukazuje urednik u DW Marsel Firstenau.

Tako je to sa simbolikom. Tim pre što je ono o čemu je reč tokom 31 godine svog postojanja i samo postalo simbol: jedinstvena institucija u istoriji u kojoj se od pada diktature DDR, čuva 111 kilometara špijunskih izveštaja Ministarstva državne bezbednosti (MfS). I pre svega: ta dokumenta su dostupna. Za žrtve Štazija – kako je MfS oduvek bilo poznato u narodu – ali i za istraživanje i medije.

Za tu instituciju kojoj su se divili u čitavom svetu i koja je bila uzor za zemlje sa iskustvom diktature, danas, 17. juna 2021. godine, završava se jedna era. Na taj istorijom obeležen datum „Državna služba za dokumetaciju Štazija“ biće integrisana u Savezni arhiv Nemačke. Tako je odlučio Bundestag uz delimično žestoko protivljenje naročito aktivista za ljudska prava iz DDR-a. Njima su zagovornici te odluke kontrirali ispravnom i važnom napomenom: da će dokumenta Štazija i dalje ostati otvorena.

Živi spomenik

Uprkos tome, postoji i ostaje glavna razlika u tome da li otrovno nasleđe tajne policije DDR-a sačuvati u za to posebno formiranu državnu instituciju ili u neko pododeljenje Saveznog arhiva. S čisto formalne tačke gledišta, ta dokumenta su, nezavisno od njihovog sadržaja, pre svega samo: dokumenta. Zašto onda praviti razliku između onih iz Štazija i – da bi ostali u žanru – onih iz Tajne državne policije (Gestapo) iz nacističke ere?

Marsel Firstenau, DW

Marsel Firstenau, DW

To je pitanje na koje je jedini tačan odgovor dat osnivanjem Službe za dokumetaciju Štaziju: zato što su ljudi u DDR-u svojim mirnim protestima 1989/90 bacili komunistički režim na kolena. Jer su jurišem na sedište Štazija u Berlinu i u drugim okruzima u DDR-u zaustavili već započeto uništavanje arhive. Taj čin moralne hrabrosti, praćen povikom „Moja dokumenta pripadaju meni!“, bio je više od simbolike. Bio je hitno neophodan čin pravde za milione žrtava samovolje i zloupotrebe vlasti, bio je potreban svojevrstan živi spomenik.

Datum je simbol

Datum osnivanja Službe za dokumentaciju Štazija bio je od velike simboličke važnosti: 3. oktobar 1990, dan kada je Nemačka slavila svoje ponovno ujedinjenje. Mnogi istočni Nemci želeli su drugi datum: 17. jun, u znak sećanja na narodni ustanak u DDR-u 1953. Tada je, samo osam godina nakon završetka Drugog svetskog rata, propao prvi pokušaj ujedinjenja podeljene zemlje.

U Zapadnoj Nemačkoj je 17. juni proglašen za dan sećanja i državni praznik. Bio je to ozbiljan gest političara, ali je on, međutim, s godinama sve više gubio na svojoj snazi i važnosti, jer je otuđenje između Istoka i Zapada napredovalo. Za većinu njih je 17. jun bio samo još jedan slobodan dan u sred leta, kada su se zapadnonemački političari u svojim govorima kleli u nemačko jedinstvo, u koje većina njih ni sama verovatno više nije verovala. Kada se onda 1990. to neočekivano i dogodilo, zahvaljujući hrabrosti ljudi u DDR-u, državni praznik je ukinut i zamenjen 3. oktobrom. Taj datum, međutim, predstavlja samo istorijski upravni akt, ali nije simbol borbe Nemaca za slobodu i samoopredeljenje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu