Dok Bavarska radi, Berlin se gradi

Svađa nemačkih pokrajinskih čelnika asocira na one između bivših republika SFRJ. Slične primedbe imaju i čelnici tri nemačke južne bogatije pokrajine koje su primorane na izjednačavanje minusa u kasama siromašnih severnih i istočnih nemačkih pokrajina. Dok Baden Virtemberg i Hesen izdvajaju po 1,7 milijardi evra, Bavarska plaća čak 3,5 milijardi evra. Manji deo troškova snosi i Hamburg.

Bavarski ministar finansija Georg Farenšon poručuje da treba staviti tačku na, kako kaže, „plaćanje trajne alimentacije“. „Sa skoro 3,5 milijarde evra, mi bismo u Bavarskoj mogli finansijski da podržimo naš obrazovni sistem, dečije dodatke, inovacije… Zbog solidarnosti sa drugim zemljama nećemo da se povlačimo iz dosadašnje prakse, međutim i druge pokrajine bi morale da preduzmu intenzivnije korake da poboljšaju svoju poziciju“, kaže Farenšon.

„Berlinjani imaju povlastice preko tuđih leđa“

Zahtevi bavarskog ministra mogu da budu opravdani, jer je Bavarska i sama nekada spadala u siromašnije pokrajine. Od tada bogatijih nemačkih zemalja primila je devet milijardi evra pomoći, a vremenom se razvila u najbogatiju pokrajinu koja je do sada u sistem uplatila čak 35 milijardi evra. Najveći minus imaju ujedno i najmanje nemačke pokrajine, Berlin i Bremen. Berlin se nalazi na vrhu liste sa rekordnim minusom od skoro tri milijarde evra.

Predsednik vlade Baden Virtemberg Štefan Mapus kaže da kada ukazuje na minuse u kasama pre svega misli na Berlin. „U Berlinu je naime donesena odluka da nema plaćanja naknada za vrtiće, a neće biti uvedene ni na fakultetima. U drugim siromašnijim pokrajinama uveden je i besplatan školski prevoz. Sve je to poželjno, ali tek onda kada imate dovoljno novaca“, smatra Mapus.

„Dajemo novac za bure bez dna“

„Berlin je siromašan, ali seksi“, izjavio je svojevremeno gradonačelnik te nemačke metropole Klaus Voverajt. Kao i većina čelnika ostalih siromašnijih pokrajina, Voverajt se poziva na federalni sistem uređenje u kojem su po nemačkom zakonu iz 1950. godine bogatije pokrajine dužne izjednačiti troškove sa siromašnijima, da bi na kraju svi imali približno istu sumu novaca.

Siromašniji, ali seksipilniji Voverajt odgovara na primjedbe bogatijeg Mapusa: „Premijer vlade Baden Virtemberga izdvojio je nekoliko milijardi evra da bi kupio jednu energetsku kompaniju. To jeste njegovo puno pravo, ali zato sada ne sme da se buni da nema novaca za školstvo.“

Svađa između onih sa dubljim džepom i onih tanjeg novčanika zahuktava se upravo u periodu kada se u nekoliko pokrajina priprema predizborna kampanja za pokrajinske izbore. Tri premijera bogatijih nemačkih zemalja najavljuju tužbu kod Ustavnog suda. Nemaju, kažu, ništa protiv da i dalje pomažu siromašnijim, ali se to ne sme pretvoriti u bure bez dna. Tražiće korekciju sadašnjeg sistema koji trenutno, kako kažu, ne daje dobre rezultate.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković