Dogovori u Briselu, sukobi u Beogradu

Pregovarački proces napreduje uprkos političkim teškoćama, komentariše Zidojče cajtung. Ali čak i kada se dogovor postigne, njegova primena izaziva nove probleme na terenu: „Ako želite da ocenite odnose između Srbije i Kosova, imate težak zadatak. Iz Brisela sve izgleda dobro. Šefovi vlada iz Beograda i Prištine tamo stalno postižu nove dogovore. Istovremeno, predsednik ili poslanici u Beogradu grme protiv daljeg popuštanja. Srpski policajci uklanjaju spomenik albanskim gerilcima, na Kosovu se uništavaju srpski grobovi.“

Nemački list pominje i Dačićevu izjavi o stolici Kosova u Ujedinjenim nacijama: „Zapravo, on je tokom rata Beograda sa Kosovom bio saradnik srpskog vlastordšca Slobodana Miloševića i ni danas ne želi da jasno osudi preminulog diktatora. Ali Dačić je pragmatičan: Evropska unija je navela da je dogovor sa Kosovom preduslov za pregovore o priključivanju. I Srbija, koja u 2013. godini preživljava već drugu recesiju od 2009, i koja spada u najsiromašnije zemlje Evrope, nada se novčanoj podršci iz briselskih fondova. Članstvo u EU i pregovori sa Prištinom zbog toga su prioritet za šefa vlade.“

Ipak, Zidojče cajtung podseća da je upravo Dačić poslao 200 policajaca u Preševo da bi uklonili spomenik „albanskim gerilcima“. Nedavnim blokadama puteva na Kosovu, stanovnici Rudara i Zubinog Potoka pokazali su „da im je svejedno“ šta je dogovoreno u Briselu. A i mnogi srpski političari protive se pritisku iz EU: „Što se tiče Kosova, predsednik Nikolić najviše uživa u pažnji publike. Sredinom januara, Nikolić je šefu vlade čak osporio pravo da samostalno pregovara u Briselu: Dačič ima samo dužnost, da sprovodi program koji je ovlastio Nikolić, a ne da pregovara. Ipak, u Srbiji na čelu vlade nije predsednik, već premijer. Očigledne razlike mogle bi da budu samo gluma, da bi se nacionalistički raspoloženim glasačima prikazala nepopustljivost.“

Seksualno uznemiravanje

Pažnju nemačke štampe danas je privukla i optužba jedne mlade novinarke da ju je predsednik poslaničke grupe nemačkih liberala Rajner Briderle seksualno uznemiravao. Naime, reporterka „Šterna“ Laura Himelrajh objavila je da ju je Briderle jednom prilikom pogledao u grudi i rekao: „Vi biste mogli da napunite i dirndl (prilično otvoreni korset u bavarskoj ženskoj narodnoj nošnji)“. Ceo incident odigrao se pre više od godinu dana, ali članak Laure Himelrajh pokrenuo je javnu raspravu o tome gde su granice seksizma.

Augzburger algemajne: „Da li je to što se dogodilo između Rajnera Briderla i novinarke 'Šterna' kasno uveče u baru jednog hotela – seksizam? Ili je to bilo seksualno uznemiravanje? Ne, nije. Bila je to nespretna, glupa primedba jednog prilično pijanog, trapavog političara, koji je želeo da se svidi jednog mladoj novinarki. Ništa više i ništa manje.“

I Rajniše post objavio je komentar na tu temu pod naslovom „Briderle ćuti, lavina se kreće“: „Rajner Briderle je odlučio da se ne oglašava povodom teme muških viceva i optužbi za seksizam. To je njegovo pravo. Ali to nije pametno. Postoji opasnost da se ime Briderle u budućnosti poveže sa seksizmom. Nema razloga da branimo ponašanje Briderla. Bilo je nekorektno. Ali nema ni razloga da branimo kako je taj incident objavljen javnosti. I to je bilo nekorektno.“

Nemačka poslanica Erika Štajnbah založila se da se u raspravu uključi i činjenica da i muškarci trpe seksualno zlostavljanje žena: „Hajde da dozvolimo da muškarci makar jednom opišu svoja iskustva“, rekla je Štajbahova za Di Velt. Njenog muža, koji je po zanimanju dirigent, uznemiravale su žene. „Postoje žene koje su na svaka dva dana pisale pisma od po šest strana“, kaže nemačka političarka iz redova demohrišćana (CDU) i dodaje: „Ne možete ni da zamislite, za šta su sve žene sposobne.“ Trenutna debata o seksizmu protiv žena je po njoj „potpuno preterana“. Štajnbahova tvrdi: „Kao žena imam u svakom trenutku mogućnost da dam signal da se sa takvim ponašanjem prestane.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković