Dodatne mere protiv Moskve

Prolećni Savet Evropske unije tradicionalno je posvećen ekonomiji. Iako se evropska ekonomija nalazi u početnoj, krhkoj fazi oporavka, i iako su evropski lideri najavili da će razmotriti situaciju u prvom semestru i usaglasiti sledeće korake u cilju privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta, ovoga puta pažnja je sa unutrašnje-ekonomskih pitanja, koja su poslednjih godina bila prioritet EU, okrenuta ka spoljnoj politici. U Briselu se, ali i u široj međunarodnoj zajednici, sa velikom pažnjom očekuje evropski odgovor na rusku aneksiju Krima.

Lideri 28 zemalja-članica danas će, drugi put u dve nedelje, usaglašavati zajednički stav povodom krize u Ukrajini i odnosa sa Moskvom. Zemlje članice saglasne su oko toga da krimski referendum i pripajanje Krima Ruskoj Federaciji smatraju nelegalnim činom. Zbog eskalacije prilika u Ukrajini, podrivanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, razmeštanja dodatnih voljnih snaga na Krimu i nepostojanja direktnog dijaloga između Moskve i Kijeva, Evropska unija već je sprovela dve od tri predviđene faze sankcija prema Rusiji.

Pre dve nedelje, na kriznom samitu evropskih lidera, suspendovani su razgovori o viznoj liberalizaciji i sveobuhvatnijoj saradnji sa Ruskom Federacijom. Početkom ove nedelje, usvojene su dodatne mere, koje podrazumevaju zabranu putovanja u EU i zamrzavanje imovine za 21 krimskog i ruskog zvaničnika koji su se našli na „evropskoj crnoj listi“ odgovornih za pripreme za odvajanje Krima od Ukrajine i pripajanje Rusiji. Treća faza sankcija, koja bi obuhvatila i široke ekonomske mere, predviđena je ukoliko Ruska Federacija nastavi da destabilizuje prilike u Ukrajini.

Iako je u međuvremenu došlo do aneksije Krima, diplomatski izvori u Briselu ne očekuju da bi na današnjem samitu EU mogla da načini i taj treći korak. Umesto toga, kao nova evropska mera moglo bi da dođe do širenja spiska osoba kojima Unija zabranjuje ulazak na svoju teritoriju i zamrzava imovinu. Do sada na „evropskoj crnoj listi“ nije se našao niko iz najužeg kruga Putinovih saradnika. Brisel je to opravdavao stavom da „sankcije nisu same po sebi cilj“ i da „politički kanali moraju biti otvoreni“ zarad deeskalacije krize.

Preispitivanje evropske energetske politike

I dok se među zemljama-članicama spekuliše novim imenima koja bi mogla biti pogođena evropskim sankcijama, a među njima, pored ruskih političkih i vojnih zvaničnika, pominju se i neki od oligarha i čelnih ljudi ruskih energetskih preduzeća, u Evropskoj uniji svode se i računi koliko bi bili gubici u slučaju ekonomskih mera. Tu se pored 335 milijardi evra, koliko je 2012. iznosila ukupna bilateralna trgovinska razmena EU i Ruske Federacije, navodi i ništa manje značajna energetska zavisnost Evrope od ruskog gasnog i naftnog sektora.

Da okolnosti za jedinstveni evropski odgovor Moskvi budu još komplikovanije, govori i činjenica da postoje zemlje-članice, kao što je Velika Britanija, koja koristi vrlo malo ruskih energenata, dok su Bugarska, Litvanija, Finska skoro u potpunosti zavisne od ruskog gasa.

Evropski lideri bi tokom sastanka u Briselu zato trebalo da razmotre i načine kako doći do domaćih izvora energenata, preko obnovljivih izvora i gasnih škriljaca, i tako smanjiti zavisnost od Rusije. U cilju podrške Ukrajini evropski lideri već su obećali pomoć upravo energetskom sektoru. Na Savetu EU trebalo bi da se odobri i milijarda evra „hitne pomoći“ za stabilizaciju poljuljane ukrajinske ekonomije. U pitanju je deo evropskog paketa od 11 milijardi evra koji bi u narednih nekoliko godina trebalo da pomogne reformskom procesu u Ukrajini.

Pored već donete odluke o ukidanju carina na robu koja iz Ukrajine stiže u EU, lideri evropske dvadesetosmorke će drugog dana samita (21.3.) u Briselu potpisati i politički deo sporazuma o Političkoj asocijaciji i ekonomskoj integraciji sa prelaznom vladom u Kijevu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković