Dobrota koju jedino Peking ne vidi

Mnogi ljudi, širom sveta dalaj lamu vide kao „živo božanstvo“. Kineske vlasti u njemu vide separatističkog lidera. Drugi ga povezuju sa religijskim i filozofskim učenjima. On, sam, smatra da je njegova religija vrlo jednostavna. Tenzin Gyatso, što je samo poslednji deo njegovog pravog imena (Jetsun Jamphel Ngawang Lobsang Yeshe Tenzin Gyatso) kaže da se njegova religija svodi samo na jedno - dobrotu.

"Unutrašnje vrednosti čoveka - zapostavljene"

Pred Evropskim parlamentom u Briselu, dalaj lama je izjavio da je njegov primarni interes da promoviše unutrašnje vrednosti čoveka, koje su, kako kaže, zapostavljene u modernim vremenima. Za dalaj lamu, dobrodušnost je osnova svake sreće, lične i društvene: “Moj drugi interes ili posvećenost, je da promovišem inter-religijsku harmoniju. Potreba za pluralizmom i demokratijom je opšte prihvaćena stvar, ali sa druge strane okleva se u prihvatanju različitosti vera i religija. Iako imaju različite pristupe, sve velike religije nose istu poruku ljubavi, saosećanja, tolerancije, posvećenosti i samodiscipline. Zajedničko im je i to da uz njihovu pomoć ljudi mogu srećnije da žive. Ja smatram, dakle, da je harmonija među različitim religijama

moguća.”

Evropa podržava tibetanski narod

Iako je dalaj lama istakao da gotovo svi njegovi susreti sa ljudima i političkim liderima širom sveta nemaju političku pozadinu, Vašington i Brisel su mesta na kojima, kako kaže, mora da se bavi i teškim temama. dalaj lama je, iako živi u Indiji, u egzilu, od 1959.godine, više od pola veka na čelu Tibetanskog pokreta koji se zalaže za autonomiju Tibeta u odnosu na kineske vlasti. Zvanični Peking uporno odbacuje te zahteve. Ovih dana Kina je otišla i korak dalje. U znak protesta zbog dalaj lamine posete Evropi i razgovora sa ovdašnjim zvaničnicima, otkazan je dugo pripremani sami EU-Kina, a francuskog predsednika, Nikolas Sarkozija, kineske vlasti pozivaju da se ne sastane sa dalaj lamom, kako je planirano za ovu subotu. Predsednik Evropskog Parlamenta, Hans Gert Petering, tim povodom kaže: “Evropska unija i Evropski parlament ne dovode u pitanje teritorijalni integritet Kine. Autonomija ne znači odvajanje. Evropski parlament će i dalje biti uz tibetanski narod u odbrani njegovog identiteta i kulturnog nasleđa”.

Poziv Kini na dijalog

Sam dalaj lama je istakao da u njegovim zahtevima nema separatizma, niti militantizma. To stanoviste zastupaju i njegovi sledbenici, ali je svestan, kaže, da uvek postoje pojedinci koji mogu da imaju suprotan stav. dalaj lama je iz Brisela još jednom pozvao kineske vlasti na dijalog, poručivši im da u njihovim nastojanjima da postanu velika svetska sila, pored nekih neospornih kavaliteta, mnogoljudnosti, jake ekonomije i vojske, moraju i da promene sliku o Kini kao jednom, za sada, netolerantnom i totalitarnom režimu.