Do stare devizne štednje preko Strazbura | Politika | DW | 12.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Do stare devizne štednje preko Strazbura

Nakon što su Slovenija i Hrvatska ponovo pokrenule pitanje vraćanja stare devizne štednje u bivšoj „Ljubljanskoj banci“, pokrenuta je lavina reakcija štediša u BiH koji su takođe štedeli u toj banci.

„Ja sam Miomir Kurušić, sin deviznog štediše Bore Kurušića koji je radio 30 godina u inostranstvu. Bili smo bez oca. Dok nije otišao u penziju, viđali smo ga jednom godišnje. Novac je uglavnom novac štedeo u ’Ljubljanskoj banci’ i ’Jugobanci’. Ukupan iznos je između 900 i miliona maraka.“

Kurušić je jedan od million i 116.000 građana Bosne i Hercegovine koji su svoj novac štedeli u bankama zemalja biše Jugoslavije, a do kojeg sada ne mogu da dođu jer svi peru ruke od odgovornosti.

Odgovor „Nove Ljubljanske banke“

Miomir Kurušić sa očevim štednim knjižicama

Miomir Kurušić sa očevim štednim knjižicama

Sporazumom o sukcesiji biviših jugoslovenskih republika, koji je potpisan 2001. godine, države su se obavezale da će rešiti to pitanje. Ali ni nakon 11 godina ništa se nije promenilo. Milioni maraka „leže“ deponovani u bankama u Sloveniji, ali i Srbiji po osnovu depozita bivše „Invest banke“, a građani svoja prava traže na Sudu za ljudska prava u Strazburu. Štediše očekuju da će do kraja godine konačno biti rešena njhova višegodišnja agonija.

Činjenica je da je današnja „Nova ljubljanska banka“, iako u njoj tvrde da nisu pravni naslednik bivše „Ljubljanske banke“, nastala na njenoj aktivi, delom i deponovanom štednjom deviznih štediša. U odgovoru koji su nam poslali iz „Nove ljubljanske banke“, izumeđu ostalog se navodi: „Stara devizna štednja štediša BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Makedonije ostala je u Narodnoj banci Jugoslavije nakon njenog raspada, što je vidljivo iz sporazuma o sukcesiji koji su 2001. godine potpisale države naslednice“.

Iz „Nove Ljubljanske banke“ takođe navode da pitanje stare devizne štednje moraju da reše države naslednice kroz sporazum o sukcesiji, i da je Republika Slovenija isplatila sredstva po osnovu stare devizne štednje svim građanima koji su imali devizne knjižice, bez obzira na njihovu nacionalnost.

Štednja (ne) može biti predmet sukcesije

Štednja Kurušića

Štednja Kurušića

Međutim, sporazum o sukcesiji definiše imovinu bivših država, što znači da se to ne odnosi na staru deviznu štednju jer se radi o privatnoj imovini. Na to ukazuje i zamenik ministra finansija Bosne i Hercegovine Fuad Kasumović koji kaže da BiH već 11 godina nije uradila ništa da bi zaštitila svoje građane: „Sukcesija se radi na državnoj imovini, a ovo je lična imovina građana, isto kao kuća ili stan... Trebalo je da građani BiH iskoristiti i druge varijante ako su videli da njihova vlada ne radi u ime njih, nego u ime slovenačke vlade. Trebalo je da krenu sa privatnim tužbama.“

Kako im ništa drugo i nije preostalo, štediše su zaista krenule u privatne tužbe. Predsednica upravnog odbora Udruženja za zaštitu štediša BiH Amila Omerfostić, kaže da su sudovi u Sloveniji presudili u nekoliko predmeta, i da je novac štediša iz BiH zaista prebačen u tadašnju Narodnu banku Slovenije tako da je pravni teret vraćanja novca na „Novoj ljubljanskoj banci“: „I to smo prosledili Sudu u Strazburu, s obzirom na to da tamo teče za nas bitan predmet na osnovu kojeg se potražuje novac od ’Ljubljanske banke’“.

Vratite nam štednju, izgradićemo autoput

Za razliku od Hrvatske koja je na sebe preuzela isplatu štednje svojih građana, a sada potražuje ta sredstva od Slovenije, Bosne i Hercegovina te obaveze nikada nije preuzela. S druge strane, Udruženje građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori, angažovalo je jednu nemačku agenciju koja će u svim evropskim institucijama pokrenuti pitanje vraćanja stare devizne štednje, kaže predsednik udruženja, Svetozar Nišić:

I Svetozaru Nišiću duguju oko 85.000 evra

I Svetozaru Nišiću duguju oko 85.000 evra

„Tražili smo da mi izgradimo autoput Prnjavor-Doboj, besplatno, da ne dižu kredit od 150 miliona. Da ovom narodu poklonimo autoput. Nema šanse. Bolje dići kredit da svi vraćate. Ali im dolazi kraj. Mi smo se sada prebacili u Evropu.“

Nišić najavljuje i proteste i blokade ambasada BiH, Srbije i Slovenije u Evropi kako bi se, kako kaže, stalo u kraj lopovima koji su pokrali građane, navodeći tu ljude iz vrha vlasti u Republici Srpskoj da su kroz verifikaciju stare devizne štednje omogućili pljačku naroda.

Verifikovana štednja se isplaćuje u ratama ili obveznicama

Činjenica je da su entitetske vlade preuzele na sebe isplatu preostalog dela stare devizne štednje građana Bosne i Hercegovine kroz proces verifikacije koji za Nišića predstavlja pljačku. Federacija BiH isplaćuje do 500 evra, dok u Republici Srpskoj isplaćuju 1000, s tim da se preostali deo isplaćuje u obveznicama sa kojima se može trgovati na berzi ili, ukoliko se radi o manjem iznosu, u deset rata, dva puta godišnje, kaže Siniša Vukelić, urednik poslovnog portala Capital.ba: „Tako da će građani ovde biti najviše oštećeni jer iako RS skraćuje rokove, ne isplaćuje kamate koje pripadaju građanima po zakonu.“

Prema raspoloživim podacima, u Bosni i Hercegovini ima million i 116.000 deviznih štediša koji imaju oko tri milijarde i 200 miliona maraka štednje. Od tog iznosa, preko 300 miliona maraka odnosi se na štednju u „Ljubljanskoj banci“, a 200 miliona na „Invest banku“, Beograd. Štediše se nadaju da će presuda u Strazburu u slučaju „Ljubljanske banke“ biti dobar osnov za tužbu protiv „Invest banke“, odnosno države Srbije.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama