Do 2020. brzi internet u svakom selu EU

Primerena kablovska tehnika je „digitalni kiseonik“ evropskog blagostanja, smatra komesarka EU Neli Kros koja je u ponedeljak (20.9.) predstavila nacrt zakona. Ta tehnika se primenjuje u mnogim oblastima, od internet-televizije, preko video-konferencija pa do daljinske medicinske dijagnoze. Ali, Evropska unija je u opasnosti da postane digitalno marginalizovana.

„Evropa ima najgušću mrežu kablova za brzi internet na svetu. Ali, i pored toga, samo četvrtina Evropljana ima odgovarajući priključak. A ostatak sveta nas sustiže. Ja ne mogu da sedim skrštenih ruku i gledam kako se naše firme nadmeću sa firmama u Aziji, čiji internet je sto puta brži nego naš. Na mogu da dopustim da naša prednost propadne“, kaže Neli Kros.

Komesarka želi da za tri godine svaki Evropljanin ima priključak za brzi internet. Godine 2020. bi najmanje polovina domaćinstava imala takav priključak. Dok se to ne ostvari, mora da se učini još dosta stvari.

Kako naći investitora?

Kablovska mreža nije dovoljno gusta na seoskim područjima. Za privatne firme se ne isplati da na takva područja postavljaju mreže kablova od staklenih vlakana. „Ovde govorimo o mnogo novca, 200 milijardi ili više. Ali, moramo znati da nećemo naći investitora ako uslovi budu nesigurni“, kaže evropska komesarka.

Te uslove će sada razraditi Komisija, u saradnji sa Evropskim parlamentom i članicama Evropske unije. Tu bi trebalo naći pravu ravnotežu. Dobit za onoga ko izdvoji novac mora biti dovoljno velika da bi mu se investicija isplatila. Toliko novca imaju samo velika preduzeća. Ali, ni Neli Kros nije badava nekada bila komesarka za tržišne konkurse.

„Evropi su potrebni podsticaji za investicije i konkursi kako bi mogle da se stvore brze i moderne mreže. Iako firme za telekomunikacije moraju da ulažu ogromne investicije, ne smemo da rizikujemo da ovaj novi prelaz dovede do monopolizacije telekomunikacione mreže“, kaže Neli Kros.

Zbog toga bi kvazi-monopoliste poput „Dojče telekoma“ trebalo primorati da svoje mreže kablova sa staklenim vlaknima stave na raspolaganje i drugima, ali po ceni koja će biti realan odraz investicionih troškova.

Konkurencija smanjuje cene

O ravnoteži između podsticaja za investiranje i samog konkursa, trebalo bi da se staraju nacionalni uredi za regulisanje tržišta. Neli Kros ističe da je u ovom mamutskom projektu pomoć države dobrodošla – dokle god ne kvari konkurentnost u Evropskoj uniji.

Brzi ili širokopojasni internet i u zemljama van Evropske unije često predstavlja skupo zadovoljstvo zbog monopolskog položaja određenih operatera. Veliki lek za takvu situaciju jeste konkurencija, koja dovodi do smanjenja cena.

Autori: Kristof Haselbah / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković