Divljaju ekstremni, pijani i glupi

Nemački vandali divljaju ili iz nastranih ideoloških ubeđenja, ako su desnoekstremno orijentisani pa krenu da lome određena groblja ili verske objekte, ili da bi ispustili ventili zbog izgubljene utakmice, ako su pijani fudbalski navijači, ili iz čista mira, ako su nezaposleni, glupi, nevaspitani i primitivni – važno je da budu ispunjeni svi ti uslovi.

Loša socijalna situacija, nezadovoljstvo i frustracija – to je formula koja izaziva sve veću agresivnost kod sve mlađih Nemaca. Vlasnica jedne kafane u krajnje problematičnom berlinskom naselju Nojkeln kaže:

„Kada ti mladi idu u školu, odatle se vraćaju vrlo rano, već oko podne su ovde pred kafanom, vuku se naokolo, tu i tamo razbiju neki izlog ili prozor, ako se pojave neke table, kao znak za građevinske radove, oni to izgaze“.

„Bejzbolka“ protiv vandala

U Nemačkoj nema preciznih statistika o vandalskim deliktima na saveznom nivou. Ali, zna se da je samo tokom proteklih nekoliko meseci samo jedna grupa mladih koji imaju između 12 i 19 godina u tramvajima i vozovima na području Nirnberga počinila štetu od gotovo 80.000 evra. Štete se ogledaju uglavnom u rascepanim sedištima, izgrebanim prozorima i uništenim automatima za prodaju ili poništavanje karata. U poslednje vreme je ta vrsta vandalizma u naglom porastu.

Pre nekoliko dana stanovnike Hamburga počele su da uznemiravaju grupe mladih koje pale automobile. Ni po čemu ne može da se zaključi da je u pitanju napad iz ličnih pobuda ili osveta; ovako proizvoljni izbor „žrtava“ tipičan je za vandalsko ponašanje. Naša gostioničarka zato u ruci drži palicu za bejzbol.

„Dok imam ovo, ništa ne može da mi se desi. Oni to poštuju. Samo ovako mahnem močugom, i kažem: šta je bilo, druže? I - cak! Već ih nema...“

Vandali sede i za računarima

Ne moraju svi da lunjaju ulicama. Jerg Brojer, socijalni radnik iz Berlina, kaže: „Ranije su vandali morali da izlaze napolje da bi bušili auto-gume i slično. Morali su da nabave sebi oruđe, noževe, da ulažu neku snagu. Danas vam je potrebno ovih deset prstiju, ruka kojom mrdate računarskog miša, računar, i eto vandalizma koji ne ostavlja direktnu materijalnu štetu“.

Reč je naravno o zloćudnim obesnim hakerima koji sve češće demonstriraju svoju moć. Kako bi ih nekako imala pod kontrolom, vlast u Nemačkoj ih je pustila čak da održavaju svoj sajam jednom godišnje. Ali, slaba vajda. I jedni i drugi napreduju. Igra mačke i miša ne prestaje.

autor: Saša Bojić

odg. urednica: Sanja Blagojević