„Divljaci sa noževima u zubima“ | Veliki rat: sto godina posle | DW | 30.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Veliki rat: sto godina posle

„Divljaci sa noževima u zubima“

Na stotine hiljada Afrikanaca i Indijaca moralo je da se bori u prvim redovima tokom Prvog svetskog rata i to za „svoje“ kolonijalne sile. Nemačka propagandna mašinerija ih je nazivala „divljacima“.

Afrički vojnik ratuje za Francusku naoružan do zuba – ali bukvalno. Nož drži u zubima, a na leđima nosi pušku sa bajonetom. U ruci ima odsečenu glavu nemačkog vojnika. Ovakva slika u nemačkim medijima trebalo je da stvori osećaj jeze i bila je deo nemilosrdne propagande. „Žetva Budu-Badabua“, potpis je koji nagoveštava podrugljivo poigravanje francuskim rečima. Nemci su time želeli da izraze negodovanje zbog francuskog angažovanja vojnika iz kolonizovanih zemalja u Africi. Nemačka propaganda ih je pretvorila u neustrašive divlje zveri, u svakom trenutku spremne na masakriranje protivnika.

Westindien Geschichte Kolonialgeschichte Kolonialtruppen

Indijske trupe

U službi kolonijalista

Već na samom početku rata koji je vođen u Evropi, kolonijalne sile su počele da pribegavaju angažovanju boraca iz prekomorskih kolonizovanih zemalja. Britanci su posegli za ratnicima iz Indije. Oko 130.00 vojnika iz ove zemlje borilo se za Engleze na Zapadnom frontu. Ako se uzmu u obzir svi sukobi na Bliskom i Dalekom istoku, uključujući i afrički kontinent i Osmanlijsko carstvo, može se doći do brojke od milion ljudi iz Indije koji su se borili u ime kolonijalne sile iz Evrope.

Nakon što su izbili prvi sukobi, u avgustu 1914. godine, Francuska prebacuje prvi bataljon sa kolonizovanih prostora na Zapadu Afrike. Zaštitnici iz Senegala – jedinica, koju su Francuzi najpre angažovali u Pikardiji, pretrpela je u Iseru ogromne gubitke. Oko 450.000 ljudi iz severne i zapadne Afrike borilo se na strani Francuske tokom rata u Evropi. Mnogi od njih bili su prinudno regrutovani.

Crni protiv belih

Za nemačku propagandu borba nazvana okršajem crnih protiv belih bila je neviđen skandal. To potvrđuje i karikatura na kojoj je francuski vojnik krajnje rasistički prikazan. Krvoločnog pogleda kreće u varvarski rat. U ruci nosi torbu sa natpisom dum-dum (oznaka za zabranjene smrtonosne metke). Sve je to trebalo da dočara surovost i brutalnost francuskih ratnika. Sve te teške rasističke poruke, koje su u vreme Prvog svetskog rata plasirali nemački mediji, trebalo je da ojačaju moral nemačkih vojnika u borbi protiv neljudskog, varvarskog neprijatelja.

Deutsch-Ostafrika Askarikompanie Geschichte Kolonialgeschichte Kolonialtruppen

I Nemci su regrutovali vojnike iz svojih kolonija u Africi

Nemačka štampa je sve do kraja rata, bila prepuna članaka, koji su nemačke ratnike huškali protiv afričkih i azijskih vojnika. Najviše se govorilo o odsečenim glavama, ušima – i navodno neuništivoj požudi za belim ženama. „Uvek iznova se potvrđuje zverska požuda crnačkih ratnika“, tvrdio je 1914. godine Voldemar Šuce, autor članka naslova „Krvavi dug Engleske u ratu protiv bele rase“.

Na sve strane su se mogli pročitati tekstovi prepuni zlonamernih insinuacija. Jedan od dnevnika, koji je u tome prednjačio jeste Germania. „To je sasvim drugačije čovečanstvo“, navodi se tekstu objavljenom, u novembru 1914, u kojem se govorilo o bengalskim borcima u redovima britanske vojske. Oni kao „majmuni love brzim pokretima i ubijaju brutalno“. Čak i nemački intelektualci, među kojima i Tomas Man – kasnije nagrađen Nobelovom nagradom za književnost – bili su ogorčeni zbog angažovanja vojnika iz kolonizovanih zemalja, na frontovima u Evropi: „Vi verujete da imate pravo na Nemce da pustite Kirgize, Japance, Gurke i Hotentote.“

Rat u kolonijama

Doduše, i Nemački Rajh je u svojim borbenim redovima imao vojnike iz regiona prilično udaljenih od Starog kontinenta. Oružane snage su regrutovane u četiri nemačke kolonije u Africi. Posebno u istočnom delu Crnog kontinenta, Nemci su se oslonili na domorodce Askare (na svahiliju: borci). Jedan plakat u prvom planu prikazuje ratnika, koji bi trebalo da postane nemački heroj u ratom razorenoj zemlji. General-major Paul fon Letov-Forbek.

Oficir sa mačem u ruci samouvereno sedi na konju. U pozadini se samo delimično vidi kako marširaju vojnici Askari. U stvarnosti su oni bili ti koji su podneli najveći teret rata. Oni su bili ti koji su se borili i ginuli. Dakle, Nemci se u svojoj ratnoj strategiji zapravo nisu mnogo razlikovali od Britanaca i Francuza. Tek nakon završetka Drugog svetskog rata otvorenije se govorilo o istinskoj ulozi ratnika iz pomenutih kolonija, pa tako i o pravoj podeli uloga u destruktivnim sukobima. Bio je to ujedno i kraj daljem uvlačenju u ratove za koje su gospodari bili odgovorni.