Disciplina poslaničke kičme | Evropa | DW | 03.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

analiza

Disciplina poslaničke kičme

Poslanici u Srbiji dižu ruku kako partija kaže, pokazuje analiza DW. Prednjači vladajuća koalicija, ali ni u opoziciji nije mnogo bolje. Poslanici su redukovani na svoj glas. Zašto je tako i kome treba takav parlament?

Zamislite malu prostoriju, tek toliku da u nju stane petnaestak stolica. Poređaju se u polukrug i na njih sednu šefovi poslaničkih grupa iz srpske skupštine, rasprave šta imaju i onda pristupe glasanju. Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke ima 102 glasa, Vojislav Šešelj 22, Saša Radulović 13 i tako dalje, već koliko ko zvanično ima poslanika u svom klubu. Takvo bi glasanje dalo u dlaku iste rezultate kao i glasanje u Domu Narodne skupštine. Analiza DW pokazuje da u aktuelnom sazivu parlamenta, gotovo bez izuzetaka, važi gvozdena partijska disciplina i da su poslanici redukovani na svoj glas za ili protiv, već kako je ranije rekla partija.

Na sajtu Narodne skupštine dostupni su ishodi 115 glasanja aktuelnog saziva (od kada je konstituisan u junu prošle godine) – o zakonima ili izmenama zakona, o izboru sudija, tužilaca, međunarodnim ugovorima ili članovima odbora. Poimence se tu vidi ko je bio za, ko protiv, ko uzdržan ili nije glasao, a može se zaključiti i ko uopšte nije bio u sali. Rezultat analize DW je možda otkriće rupe na saksiji, ali je loše znamenje za demokratiju: 250 narodnih poslanika u čije ruke građani Srbije prenose suverenitet kako bi sučeljavali ideje, kontrolisali izvršnu vlast i glasali po vlastitoj savesti – zapravo su, kada se glasa, rudimentarna mašinerija koja ima da digne ruku kada treba.

Među sedam poslaničkih grupa vladajuće koalicije na prste jedne ruke se mogu nabrojati situacije u kojima je neko glasao mimo partijske discipline, a postoje indicije da je, u barem jednom slučaju, to učinjeno – slučajno. U opoziciji su odstupanja za nijansu češća, ali takođe na nivou statističke greške (detalji u dnu teksta).

Potreban većinski sistem

U popularnoj seriji House of Cards Frenk Andervud, dok je još partijski bič američkih Demokrata, pred važno glasanje kaže dvojici kongresmena: „Glasajte za svoj okrug, glasajte po savesti, nemojte me iznenaditi. Najvažnije od ovog je da me ne iznenadite."

I poslanici u srpskom parlamentu ne iznenađuju svoje šefove. „U ovakvom izbornom sistemu, gde se biraju partijske liste, glupo je očekivati bilo šta drugo", primećuje novinar Zoran Panović. Jer da bi poslanici glasali po savesti morali bi da budu ljudi od integriteta, a da bi glasali za interes svog okruga, morali bi neki okrug da predstavljaju. Ukratko, Srbiji treba većinski izborni sistem: „Mislim da se moramo vratiti na većinski izborni sistem gde pojedinci imenom i prezimenom moraju ići na izbore i moraju biti teritorijalno pozicionirani. Kada pogledate poslanike koji napuštaju svoje takozvane matične poslaničke klubove – mi ne znamo koga oni uopšte predstavljaju, koju teritoriju, koju gruu ljudi, koju ideologiju?"

U Srbiji, kaže Panović za DW, postoji moda da se traži departizacija, da poslanici glasaju po svojoj savesti i mimo partija. „Mislim da nam treba kontra-proces: da u partije ulaze ozbiljni, stručni i odgovorni ljudi koji su partijski opredeljeni. Kada bi onda takav čovek izneo stav i glasao protiv odluka partije ili poslaničkog kluba, to bi imalo težinu", kaže Panović. Trenutno su, dodaje, partije tako ustrojene da na njihove liste uglavnom ne dospevaju ljudi koji se odlikuju posebnim kritičkim mišljenjem i koji bi preispitivali odluke partijskih organa. „Najviše što u ovom sistemu može da postoji je ono što zovem demokratskim centralizmom koji je vidljiv kod socijalista. Tamo može da postoji neki Branko Ružić koji daje izjave koje ne zastupaju uvek dominantan stav partije, ali je na kraju i on ipak lojalan partiji."

Odgovorni građanima ili partiji?

Nijedna od stranaka vladajuće koalicije nije našla za shodno da odgovori na upit DW o ovoj temi. U opoziciji su bili bolje volje i imaju različite stavove. U Demokratskoj stranci kažu da „poslanici moraju biti odgovorni prvo građanima, a tek onda partijama“ pa se stoga i zalažu za uvođenje većinskog ili kombinovanog sistema. Naglašavaju da poslanička grupa uvažava stavove Predsedništva DS, stručnjaka iz resornih odbora, civilnog društva i građana, ali da na kraju svaki poslanik „glasa u skladu sa svojim mišljenjem i stavom. Često poslanici o amandmanima na zakone ne glasaju isto i to je normalna parlamentarna praksa."

U Socijaldemokratskoj stranci i Ligi socijaldemokrata Vojvodine poslanicima je ostavljeno manje slobode kod samog glasanja. Poslanička grupa SDS-NPS se pre početka glasanja dogovara, a posebnu težinu ima stav „ovlašćenog“ poslanika koji je najupućeniji u neki predlog zakona ili amandmane. „Tu svako iznese svoj stav, a konačna odluka se donosi na osnovu većinskog mišljenja. I kako vaša analiza i pokazuje, taj dogovor se u najvećoj meri poštuje“, piše u odgovoru Marka Đurišića, šefa te poslaničke grupe. Da tog dogovora nema i da svi stalno glasaju različito, dodaje Đurišić, građani bi se pitali šta uopšte mogu da očekuju od stranke kada joj daju glas na izborima.

U LSV-u navode da se poslanici i odbornici prilikom glasanja u parlamentima vode „najpre dogovorom na nivou poslaničke grupe vodeći računa da donete odluke ne budu u suprotnosti sa politikom koju stanka zastupa". Upućuju na statut stranke u kojem izričito piše: „Poslanička grupa glasa jedinstveno, osim u slučajevima kada se drugačije odluči" – ali se ne navodi ko o tome treba da odluči.

Odgovor je dostavio samo još pokret Dosta je bilo, ali u njemu piše tek da „u kontekstu tužbe" koju pripremaju smatraju da je „neprimereno" da im DW šalje bilo kakva pitanja. Radi se o davno najavljenoj tužbi zbog teksta o poreskom dugu Saše Radulovića u SAD.

Glasanje na zvonce

Đorđe Vukadinović je godinama posmatrao skupštinu spolja da bi na poslednjim izborima i sam postao poslanik – nezavisni, sa liste DSS-Dveri, u međuvremenu u novom poslaničkom klubu. „U srpskim političkim uslovima ne sme da se štrči. Štrčanje bi bilo signal za skidanje glave, za izbacivanje poslanika iz kluba i stranke“, kaže Vukadinović za DW. „Ne bih se preterano zgražavao jer poslanici glasaju slično. Veći je problem što u najvećem broju slučajeva pre glasanja nema demokratičnosti niti debate unutar poslaničkih klubova. To je veći problem od toga što na kraju balade glasaju isto."

Pomodno je, kaže Vukadinović, reći da su sve političke opcije iste, ali to nije slučaj. Partijska disciplina u vladajućoj koaliciji koja donosi odluke je bez premca: „Oni su glasačka mašina koja – u našem slučaju i doslovno – reaguje na zvuk zvona, pritiska dugme i ne zna ni o čemu se glasa“, podseća Vukadinović na fenomen koji je uočio. Naime, predsedavajući Parlamenta koristi zvonce koje inače služi za umirivanje žamora da bi signalizirao vladajućoj većini kada treba glasati za. U danu za glasanje se dešava da se dvadesetak odluka donosi rapidno – primeri koje smo analizirali pokazuju da nekada između dva glasanje prođe manje od 35 sekundi! – pa famozno zvonce smanjuje mogućnost da neko zadrema i glasa pogrešno.

Vukadinović ima određeno razumevanje za unisono glasanje jer poslanički klub „okuplja ljude sličnih političkih afiniteta i vrednosnog sistema". „Ali, sa druge strane, ako je sve glajhšaltovano, postavlja se pitanje šta će nam 250 poslanika? Može svaki klub da ima predstavnika koji ima određeni broj akcija, to jest glasova." Tako se vrtimo oko iste teze, one da je impresivno zdanje pred kojim se igraju konji vrani i u kojem zaseda Narodna skupština zapravo preveliko za stanje srpske parlamentarne demokratije. Skupština bi mogla da se smesti u sobicu sa stolom i petnaestak stolica.

+++

DETALJI GLASANJA:
Ređe od pomračenja Sunca

Vladajuća većina je Skupštini zastupljena sa čak sedam poslaničkih grupa – SNS, SPS, SDPS, PUPS, JS, PS-NSS-USS, SVM-PDD. To je zgodno za osvajanje minuta za govornicom, ali nema opravdanje u praksi jer sve te grupe glasaju kao jedan organizam. Tokom celog prošlog zasedanja – prilikom 115 glasanja koje smo analizirali – odstupanja su retka poput pomračenja Sunca.

Tako su Milovan Drecun (SNS) i Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka) koji je u poslaničkoj grupi sa Pokretom socijalista jedini glasali za izbor Vladimira Tomaševića u Savet REM. Može biti da je Rističević bio dekoncentrisan pa glasao slučajno, jer je odmah zatim za isto mesto podržao i Gorana Petrovića, kao i cela vladajuća koalicija. Troje socijalista je nasuprot većini glasalo za izbor Dušanke Đorđević za sudiju Ustavnog suda, dok je poslanik socijalista Milisav Petronijević jedini glasao za izbor Radoslava Nikolića u Savet REM. I to je kraj svih pobuna.

Kod opozicije nije mnogo bolje. Ubedljivo je najviše iskakao Goran Čabradi, predsednik Zelene stranke, koji je skoro trideset puta glasao drugačije od glavnine poslaničke grupe kojoj je doskora pripadao – one Lige socijaldemokrata Vojvodine. Miladin Ševarlić, koji je u parlament ušao sa liste Dveri, ali nije član stranke, suprotno većini svojih saboraca glasao je za izmene sporazuma o azerbejdžanskom kreditu za izgradnju deonice autoputa Ljig-Preljina, kao i za izmene finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje i Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika.

Unutar samih partija/pokreta je do razilaženja u stavu (izraženog glasanjem) došlo svega sedam puta od toga pet puta u pokretu Dosta je bilo. Branislav Mihajlović iz DJB je tako glasao protiv odluke o izboru članova odbora iz redova SNS (ostali nisu glasali) i Dveri (ostali iz DJB bili za), i za Zakon o nadležnosti državnih organa u suzbijanju kriminala i korupcije (ostali uzdržani). Jovan Jovanović (koji je nedavno istupio iz poslaničkog kluba DJB) glasao je za izbora članova odbora iz Srpske radikalne stranke dok ostali drugovi iz pokreta nisu glasali. Tokom glasanja o izmenama sastava parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje je DJB bio podeljen: tako je Ratko Jankov glasao za, Jovan Jovanović protiv, Aleksandar Stevanović je bio uzdržan, a ostali nisu glasali.

Poslanici iz redova Dveri bili su podeljenog mišljenja oko toga da li Jovan Ćirić treba da postane sudija Ustavnog suda (Srđan Nogo i Ivan Kostić bili su za, a Marija Janjušević i Dragan Vesović protiv). Različito su se o kandidatkinji za sudiju Dušanki Đorđević izjasnila i dvojica poslanika Socijaldemokratske stranke – Marko Đurišić bio je za, a Goran Bogdanović protiv.

U analizu nisu ušla glasanja o amandmanima čiji ishodi nisu dostupni na sajtu Narodne skupštine.

DW.COM