Dirigentske palice sa tradicijom

„Za mene je dobra ona dirigentska palica koja se jedva oseti“, tako Simone Jang opisuje svoj radni alat. Ta dirigentkinja i intendantkinja Opere u Hamburgu se tokom izvedbe II simfonije, zvane i „Uskrsnuće“ Gustava Malera, spušta u čučanj da bi zatim poskočila u skladu s muzikom. Dirigentsku palicu ova rođena Australijanka pri tom drži poput gipkog musketarskog mača. Probada i probija kroz vazduh kako bi zvuku dala plesnu notu. To je alat koji košta tek nekoliko evra i potiče iz Marknojkirhena, iz jedine evropske manufakture dirigentskih palica ROHEMA (skraćenica za: Robert Helinger Marknojkirhen).

Mala radionica je skrivena u brdovitom području između Bavarske, Tiringije i Češke. U njoj se diže prašina i glasno je, dok se delovi malenih mašina za proizvodnju okreću neverovatnom brzinom. Na njima su drveni štapovi, koji se ručnim radom stružu. Komplikovan posao, pogotovo kad se štapovi, koji postaju sve tanji, počnu brzo vrteti. „Mora se izuzetno dobro paziti da se tanki štapovi pri proizvodnji ne slome i odlete ti na glavu“, kaže Andreas Helinger, jedan od direktora ovog porodičnog preduzeća.

Već 35 godina Helinger radi na izradi dirigentskih palica. Sedam do osam minuta vremena mu je potrebno za izradu jedne. Nakon struganja štapova, izrađuju se drške te se ugrađuju na štapove. Zatim se palica lepi, lakira te se utiskuje logo firme. Nakon toga dirigentske palice kreću na svoj put do dirigenata – u Japan, SAD, Kinu, Australiju, i skoro sve evropske zemlje.

Nekada su koštale pravo malo bogatstvo

Proizvođač tih dirigentskih palica je porodična kompanija vođena već petom generacijom. Od Nemačkog carstva pa do DDR ta firma je preživela sve političke bure. Manufakturu je 1888. osnovao Robert Eduard Helinger. Saksonski grad Marknojkirhen je već tada bio mesto muzičke produkcije: postojali su mnogi muzički ansambli u okolini, tako da je proizvodnja dirigentskih palica bila samorazumljiva.

Direktor u preduzeću je i praunuk Roberta Eduarda Helingera, Matias Helinger, jedan veoma smiren majstor. U svojim radničkim rukama drži jednu dugu plišanu futrolu, a u njoj – nesvakidašnja dirigentska palica. Dragulj manufakture ROHEMA i jedna od prvih dirigentskih palica proizvedenih u Marknojkirhenu. Napravljena od crne ebanovine, na čijem dnu se nalazi lik kompozitora Riharda Vagnera u beloj kosti. Dosta nefunkcionalna palica, koja je, kako pretpostavlja Matias Helinger, bila tako teška da je dirigent koji bi je koristio mogao brzo dobiti upalu mišića. Za vreme Nemačkog Carstva je koštala oko 210 rajhs-maraka, što je tada bilo pravo malo bogatstvo.

Svi žele dirigentske palice iz Saksonije

Danas se međutim jedna obična dirigentska palica može kupiti za oko pet evra. Model „Mocart“ se sastoji od prirodnog drveta, nešto je kraći od pola metra i bez drške. Pojedinačni modeli se razlikuju po širini i dužini, dršci, kao i po materijalu. Palice od prirodnog drveta, karbona i stakla teže između četiri i deset grama. Najveća razlika je u drškama. Nekad su ovalne, kuglaste ili cilindrične, po izboru napravljene od ebanovine, plute ili pak gume. Porše među palicama je „Maestro“. Ona ima dršku od slonove kosti i opremljena je uloškom od aluminijuma.

Matias Helinger se smeška. Raduje ga što i poznati svetski dirigenti svoje palice naručuju kod njega. Među njima su poznata imena poput Zubina Mehte ili Daniela Barenbojma, šefa berlinske državne opere. „On ima naš standardni model“, otkriva Matias Helinger. „Štraus“ ima razmeru od šest milimetara, izduženu dršku od čepovine i specijalnu ukupnu dužinu: 43 umesto uobičajenih 45 santimetara.

Preduzeće ne može da živi samo od dirigentskih palica

Jedna od najneobičnijih narudžbi u istoriji kompanije došla je iz SAD. Jedan američki koncern koji se bavi softverom naručio je veliki broj dirigentskih palica namenjenih kao poklon menadžmentu. Tada je trebalo dobro zagrejati mašine. „Bio je to dobar posao“, priseća se 30-godišnji Maik Helinger, koji je zadužen za marketing u tom porodičnom preduzeću.

Ali samo od proizvodnje dirigentskih palica kompanija ne može da opstane, one čine tek pet posto ukupnog godišnjeg prometa. Najviše zarade se ostvari proizvodnjom i prodajom štapova za bubnjeve, kao i setovima za bubnjeve odnosno priborom te ritmičkim instrumentima za decu. Ipak, dirigentske palice su ono zbog čega je osnovana firma i one će uvek imati posebno mesto u preduzeću. Neispunjena želja Matiasa Helingera stoga ima upravo veze s dirigentskim palicama – a to je da njegovu manufakturu jednom poseti poznati dirigent Daniel Barenbojm, za koga je u Marknojkirhenu i izrađena posebna palica.

Autori: Kristof Rihter / Marina Martinović
Odg. urednik: Nemanja Rujević