Nemačka diplomatija bez diplomata

Prethodnog petka se Bundestag većinom glasova izjasnio za početak pregovora sa Grčkom o novom paketu finansijske pomoći, koji bi sadržao nemačke garancije u visini od 100 milijardi evra. Umesto da Nemačka naiđe na odobravanje i priznanje, imidž zemlje u Evropi, ali i van nje se nalazi u slobodnom padu. Nemačku posmatraju kao grubog hegemona bez srca, koji nemilosrdno tretira male zemlje ako odbiju gorku nemačku pilulu budžetske discipline i bolnih reformi.

„Mentalni voterbording“

Posle kriznog samita održanog 11. i 12 jula, usledila je prava lavina kritike. Reakcije iz Portugalije, koju nemačka vlada često ističe kao primer za prevladavanje krize prihvatanjem mera štednje, ilustruju trend koji preovladava. Ugledni portugalski dnevni list „Publico“ donosi stav da je to bio „vikend kada je umrla evropska ideja“. I to zbog „mentalnog votebordinga“ koji je sprovela Nemačka. Onda je portuglaski list nemačkog ministra finansija Volganga Šojblea označio kao „najveću opasnost za Evropu“. Poslanik nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu, Rajnhard Bitikofer, izjavio je da „bezosećajna, diktatorska i ružna Nemačka opet dobila svoje lice – Šojbleovo lice“.

Naneta je šteta ugledu Nemačke

Svejedno je šta čovek misli o tim ekstremnim stavovima, šteta koja je nanesena ugledu nemačke ne može se poreći. Stoga je od suštinskog značaja da se pronađu uzroci zakazivanja nemačke diplomatije. Pada u oči da niko od glavnih učesnika u grčkoj drami nije diplomata. Tri nemačka vodeća političara – ministar finansija Volfgang Šojble, nemačka kancelarka Angela Merkel i njen zamenik, ministar ekonomije Zigmar Gabrijel dogovorili su se za vreme kriznog vikenda o politici prema Grčkoj

Oni su odgovorni za to što je Šojbleov papir sa bezazlenim naslovom “Comments one the latest Greek proposal” u ime nemačke vlade stavljen na pregovarački sto. Papir su sastavili tehnokrate iz ministarstva finansija, a oni su, isto kao i njihov šef Šojble, nakon višemesečnih mučnih i neplodnih pregovora sa grčkom vladom, bili izuzetno naelektrisani. Ministar spoljnih poslova Štajnmajer i profesionalne diplomate iz njegovog ministarstva nisu igrali važnu ulogu u odluci kojim tonom će Nemačka slati poruke ostatku Evrope posle kriznog vikenda i kakve će te poruke biti. To pada u oči jer Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke raspolaže ekspertizom u oblasti "public diplomacy" i prema iskazu na sopstvenom internet sajtu ima zadatak da obezbedi „koherentan nastup Nemačke u evropskoj politici“.

Gde je bio Štajnmajer?

Nije veliko iznenađenje da Ministarstvo finansija i Kancelarija Angele Merkel koje predvode demohrišćani nisu zainteresovani za dodeljivanje odlučujuće uloge Ministarstvu spoljnih poslova koje predvodi socijaldemokrata. Čudno je to što partijski šef socijaldemokrata Gabrijel nije obezbedio važnu ulogu svog partijskog druga Štajnmajera. Očito je Gabrijel video sebe kao najbolji mogući glas za evropsku politiku, ali je prethodno, na početku kriznog vikenda, odlučio da svojom populistuičkom kritikom grčke vlade Merkelovu pretekne zdesna.

Mada je Štajnmajer u Beču,bio preokupiran poslednjom fazom pregovora sa Iranom, sigurno bi imao nekoliko korisnih primedaba na Šojbleov papir, koji je u Evropskom parlamentu 11. jula naveče obelodanio jedan poslanik Zelenih. Čovek sa bogatim diplomatskim iskustvom bi bez problema otkrio najgrublje vladine greške u komunikaciji.

Diplomatske greške

Prvo, autori Šojbleovog papira su prevideli činjenicu da se politički kontekst iz temelja promenio nakon što je francuska vlada početkom nedelje, uoči pregovora, iz petnih žila poduprla reformske predloge Grčke i usprotivila se isključivanju Grčke iz evrozone. Svako zagovaranje izlaska Grčke iz evrozone značilo je od tog trenutka suprotstavljanje Francuskoj. To je kockanje sa evropskim jedinstvom. Ne mareći za to, Šojbleov papir je istakao predlog privremenog izlaska Grčke iz evrozone.

Drugo, nemačka vlada nije poradila na javnoj promociji papira. Time je interpretaciju prepustila kritičarima na društvenim mrežama i u medijima, a kritičari nisu oklevali da u papir učitaju najgore namere.Treće, možda je papir ispunio ulogu sredstva za pritisak na prkosnu grčku vladu. Ipak, bilo je pogrešno da se papir unilateralno stavi na sto, umesto da se sastavi dokument iza kojeg bi stale države sa sličnim stavovima. 14 zemalja je za vreme kriznog vikenda podržavalo suštinske elemente nemačke pozicije. Ali nemački samostalni potez je to zasenio.

Četvrto: Ideološki motivisani predlozi kojima je papir želeo da ućutka kritičare kod kuće vratili su se kao bumerang. To se odnosi pre svega na Fond za privatizaciju koji je zauzeo važno mesto u Šojbleovom konceptu. 50 milajardi evra od prodaje grčke državne imovine trebalo bi po toj ideji deponovati u luksemburšku fondaciju „Institution for Growth“. To bi služilo otplaćivanju dugova. U tom predlogu je politički hazarderska činjenica da luksemburšku Fondaciju kontroliše nemačka razvojna banaka KfW, koju kontroliše – nemački ministar finansija. Uzgred rečeno, ta razvojna banka je proizvod Maršalovog plana koji je Nemačkoj pomogao da se ekonomski oporavi posle Drugog svetskog rata. Kritičarima nije trebalo mnogo vremena da sa uživanjem predoče ironiju tog sebičnog nemačkog predloga

Merkelova je kriva

Kancelarka Angela Merkel je politički odgovorna za diplomatski debakl, koji je rezultat Šojbleovog papira i nemačke taktike u pregovorima. U televizijskom intervjuu prošle nedelje (26.07.2015) ona je iznela argument da se u krizi ne radi o „nagradama koje se dodeljuju za lepotu i popularnost“ već da se radi o donošenju ispravnih odluka. To ima smisla. Ali pritom treba imati na umu da je ponovno sticanje titule „groznog Nemca“ skopčano sa velikim političkim gubicima.Trebalo bi da reakcije na Šojbleov papir budu upozorenje kako bi se politika prema Grčkoj i evropska politika povele tako, da profesionalne diplomate budu protivteža naelektrisanim tehnokratama i političarima. Pošto Nemačka ima pseudohegemoniju u Evropi, kritika njene pozicije je normalno stanje. Međutim, njenu poziciju slabi to kada je drugi vide kao zemlju koja je osvetoljubiva, samozaljubljena, i pre svega, koja ide samo za sopstvenim ekonomskim interesima i koju u suštini ne interesuju strukturne reforme u Grčkoj niti socijalne devijacije koje proističu iz mera štednje.

Merkelova je puno vremena i novca utrošila u projekat dijaloga sa nemačkim građanima pod nazivom „Dobar život u Nemačkoj“. Možda bi trebalo da planira sličan projekat pod nazivom „Dobar život u Evropi“. Neka uloži dosta vremena da iskusi iz prve ruke kakvi socijalni i politički problemi nastaju na jugu kontinenta, šta brine građane i čemu se nadaju. Te utiske bi mogla potom preneti Nemcima, koji su prečesto suočeni sa jednostranim slikama koje im prezentuju populističke novine kao što je Bild. Time bi donekle pomogla profesionalnim diplomatama koji će sada morati da kusaju čorbu komunikaciono-diplomatskog promašaja politike prema Grčkoj.