Dinkić za DW: Od januara carina na uvoz automobila 10 odsto | Politika | DW | 17.09.2008
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dinkić za DW: Od januara carina na uvoz automobila 10 odsto

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić boravi u trodnevnoj poseti Nemačkoj. U razgovoru za DW, Dinkić najavljuje moguću unilateralnu primenu trgovinskog sporazuma sa Briselom.

Mlađan Dinkić

Mlađan Dinkić

Deutsche Welle: Šta očekujete od ove posete Nemačkoj?

Dinkić: „Naš fokus je pre svega bila automobilska industrija, a sa nemačkom vladom smo razgovorali o unapređenju i modernizaciji železnica Srbije. Tu smo napravili dogovor da Dojče ban (Deutsche Bahn), zajedno sa nemačkom vladom, pomogne u pripremi jednog velikog projekta modernizacije srpskih železnica, s obzirom da je sadašnja procena Svetske banke da bi u modernizaciju železničkog koridora 10 trebalo u narednim godinama uložiti preko milijardu i 700 miliona evra. U tom smislu mi smo razgovarali i o političkoj podršci Nemačke našem putu ka EU, ali i u zajedničkom nastupu i da kažemo lobiranju za veće predpristupne fondove, kada za to dođe vreme, kada postanemo zemlja kandidat. Zapravo, ja sam došao ovde sa jasnom idejom da stavim do znanja Nemačkoj da je smatramo za ključnog partnera u našem ubrzanju puta evropskih integracija, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu.“

Da li u najavi već ima nekih većih ulaganja u Srbiju?

„Ne želim da krijem da smo veoma zainteresovani da Folksvagen dođe u Srbiju. Imali smo razgovore sa njihovim menadžmentom. Sasvim je sigurno da u ovom trenutku Srbija ima najatraktivnije uslove za razvoj automobilske industrije u jugoistočnoj Evropi. Ono što smo mi ponudili Folksvagenu, siguran sam da će oni ozbiljno razmotriti. I ukoliko budu donosili odluku da grade novu fabriku u Evropi, verujem da će to biti Srbija. Ali, to naravno zavisi od njih. Mi smo njima ponudili potpuno iste uslove kao što je dobio Fiat. Sa Fiatom očekujemo potpisivanje ugovora do kraja ovog meseca i smatram da ulazak Fiata u Srbiju predstavlja pravi preokret u našem privrednom razvoju. Jer, to će biti prvi put da će Srbija krenuti da izvozi robu široke potrošnje u velikom iznosu i to je bio razlog što smo slične uslove ponudili i Folksvagenu. Međutim, te subvencije koje mi nudimo, a koje su zaista ekstra i po veličini i sadržaju biće na raspolaganju samo prvom ko se odluči da izgradi fabriku automobila u Srbiji, što znači da onaj ko zakasni neće moći da računa na takve povlastice. Tako da smo na neki način otvorili konkurenciju za ulaganje u izgradnju nove fabrike automobila u Srbiji. Videćemo. Mi bismo voleli da to bude Folksvagen iz razloga što je to najveća evropska kompanija (Folksvagen grupa), koja zapošljava 330.000 ljudi širom sveta. Proizveli su prošle godine preko šest miliona automobila. Što znači da se radi o jednom gigantu i eventualni dolazak ove firme u Srbiju značio bi dodatno poboljšanje našeg imidža u svetu.“

Kako funkcioniše dosadašnja saradnja i kako biste rangirali Srbiju u odnosu na zemlje regiona, kada je reč o nemačkim ulaganjima?

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja

„Trenutno je Nemačka, kao i oduvek, važan spoljnotrgovinski partner Srbije. Mislim da će plasman roba iz Nemačke u Srbiju dostići ove godine skoro dve milijarde evra, a plasman robe iz Srbije u Nemačkoj je na nivou pet-šest stotina miliona. Tako da mi imamo trgovinski deficit, ali je to značajan obim ukupne razmene. Što se tehnološke povezanosti tiče, čak 75 posto svih mašina koje se danas koriste u Srbiji, proizvedene su u Nemačkoj. Tako da postoji velika tradicija korišćenja mašina iz Nemačke u našoj proizvodnji. Ali, sve veći broj nemačkih kompanija dolazi u Srbiju, kao i iz sektora malih i srednjih preduzeća. Uostalom, preko 90 odsto nemačke privrede trenutno čini sektor malih i srednjih preduzeća. Najskorije fabrike u Srbiji podigli su Drekslrmajer u Zrenjaninu, imamo Gramer u Aleksincu, ali evo sada i Reum koji je dobavljač Mercedesa krenuo je da gradi fabriku autodelova u Svilajncu. Imajući u vidu da će Srbija ove godine izvesti preko milijardu evra iz autoindustrije, mi smo se zato koncetrisali, da ne bismo širili segment, upravo na autoindustriju i to je mogu reći isključivo bio predmet našeg interesovanja tokom ove trodnevne posete. I u susretu sa Dajmlerom smo ponudili i dogovorili da zajedno organizujemo jedan susret dobavljača Mercedesovih automobila, dakle komponentaša u Subotici... Zapravo mi dajemo onima koji dođu u Srbiju i izgrade fabriku komponenti, od tri do pet hiljada evra po svakom novootvorenom radnom mestu. A ako neko otvori fabriku gotovih automobila dobija i besplatno zemljište, infrastrukturu. Italijani su dobili 50 miliona evra keša kao subvenciju, takođe i dodatne podsticaje u obliku poreskog oslobađanja. Pokrivamo čak do 25 odsto ukupne vrednosti investicija, ako je ona veća od 200 miliona evra i ako ona zapošljava preko 1000 ljudi. To je nešto što smo mi doneli kao stratešku odluku: da tri sektora, automobilsku industriju, informacione tehnologije i elektroniku podstičemo sa značajnim subvencijama u narednom periodu. To nećemo moći kada postanemo članica Evropske unije, ali sada koristimo priliku što još nismo, da privučemo velike evropske gigante u Srbiju.“

Energetski sporazum sa Rusijom je ratifikovan, ali Vlada Srbije najavljuje dodatne pregovore sa ruskim partnerima. Beograd zbog nedavne procene vrednosti NIS-a na 2,2 milijarde evra, od Rusa sada traži više - navodno u kompenzaciji. Šta to konkretno znači?

„Pregovori tek treba da počnu oko ugovora. Sam sporazum je ratifikovan i on je naravno nepromenjiv. Ali, sporazum ne sadrži cenu za NIS, već ona treba biti predmet posebnog, detaljnog ugovora. Mi očekujemo da ruska delegacija dođe da o ovom, ali i o drugim pitanjima iduće nedelje razgovaramo. G-din Šojgu je najavio svoj dolazak i mi ćemo pristupiti razgovorima o NIS-u paralelno sa razgovorima o kapacitetu magistralnog gasovoda i podzmenog skladišta u Banatskom dvoru. Tako da bismo na kraju želeli da dođemo do jedinstvenog ugovora, koji će istovremeno tretirati sva ova pitanja. Naravno imamo u vidu da je realna procena vrednost NIS-a 2,2 milijardi evra i želimo da se ta procena uvaži u ovim pregovorima, a postoji više modaliteta kako možemo doći do toga. To mora biti dogovor obe strane, videćemo kada razgovori krenu.“

Kakvi su izgledi da ruski partner izađe u susret novim zahtevima, ako se zna da Gasprom nema nameru da ponudi više od iznosa koji se navodi u sporazumu?

“Ukoliko razmišljaju na dugi rok, a ja sam ubeđen da tako razmišljaju, i ukoliko žele partnerski odnos, takav odnos je moguće imati samo ukoliko su oba partnera zadovoljna dogovorom. Ukoliko postoji neka vrsta nerešenih pitanja to može opterećivati saradnju u budućnosti i ja sam siguran da će nakon razgovora, koji neće biti završeni za jedan dan, doći do poboljšanja i sklapanja ugovora koji je u obostranom interesu.”

Primena privremenog trgovinskog sporazuma EU-Srbija i dalje se odlaže. Holandija zahteva hapšenje preostalih haških begunaca. Šta će biti dalji koraci Vlade Srbije i u kojoj meri ovakva odluka otežava poziciju proevropskih snaga u Srbiji, tj. proevropske Vlade?

Mlađan Dinkić

Mlađan Dinkić

“Moram da kažem da sam razočaran ponašanjem Holandije. Jer, ona je svoju unutrašnjepolitičku situaciju stavila iznad nekih evropskih interesa, ali s druge strane ohrabrujuće je, da je čak 25 zemalja podržalo da se primeni trgovinski sporazum. G-din Ren nam je predložio da mi unilateralno primenimo sporazum, što ću ja podržati na vladi, ukoliko se oko toga povede diskusija, a mislim da će se povesti. S jedne strane mi već imamo dugi niz godina bescarinski izvoz naših proizvoda na tržište EU i zapravo primena ovog sporazuma u ekonomskom smislu više pogoduje samoj EU, jer će Srbija krenuti da snižava carine, što će olakšati plasman proizvoda iz EU u Srbiju. Ova odluka nama ne šteti u ekonomskom smislu, već je problem u političkom, psihološkom smislu, jer nam usporava put dostizanja statusa zemlje kandidata. Međutim, imajući u vidu da je ovo usamljen primer, da sam već dobio uverevanja u Ministarstvu spoljnih poslova i svih zvaničnika u Nemačkoj, da je Nemačka apsolutno za ubrzanje puta Srbije, ja sam ubeđen da ćemo mi to prevazići, jer to je usamljen slučaj. Ukoliko Evropska komisija smatra da bi najbolje rešenje u ovom trenutku bilo, da Srbija unilateralno primeni prelazni trgovinski sporazum, to treba i da uradimo i da naravno nastavimo integracije brzim tokom. Mislim da ovo ne bi trebalo da uspori naš proces. Do sredine sledeće godine mi možemo i dalje da postanemo zemlja kandidatkinja za članstvo. Posebno sam razočaran potezom Holandije nakon što je i sam sudija Bramerc izneo vrlo pozitivno mišljenje o saradnji sa Haškim tribunalom i više nema nikakvih dilema da postoji apsolutna politička volja i operativnost da se taj proces dovede do kraja. Ja u mojoj glavi vidim da je taj proces već završen.“

Oli Ren predlaže da Srbija „jednostrano počne da primenjuje sporazum o stabilizaciji“. Da li će taj predlog biti prihvaćen i kako bi to moglo da izgleda u praksi?

„To znači da mi krenemo sa snižavanjem carina kao što je predviđeno samim sporazumom, bez obzira što nam Brisel zbog odluke Holandije nije dao zeleno svetlo za to. Primera radi, carina za automobile bi trebalo da se spusti sa 20 na 17 posto za EU, pa onda dodatno od januara da se snizi na 14. Mi čak idemo sa predlogom od 10 posto, da idemo sa bržom liberalizacijom nego što je predviđeno sporazumom. Jer, želimo da pomognemo našim građanima da mogu jeftinije da kupuju automobile i da osete konkretnu korist od približavanja Srbije, Evropskoj uniji. Drugim rečima, carina za automobile iznosiće od 1.januara 10 odsto za zemlje EU, a videćemo koliko će ostati za druge delove sveta, verovatno najmanje 14, a možda čak i 20 posto, još nismo doneli konačnu odluku. Isto tako će pojeftiniti i druga roba. Želimo da damo jasnu prednost zemljama EU. Drugim rečima, predlog Olija Rena je vrlo pragmatičan i mislim da ga treba prihvatiti.“

U kojoj meri ste zadovoljni dosadašnjim učinkom ove Vlade Srbije. Sem hapšenja i izručenja Karadžića Hagu, koje očigledno nije bilo dovoljno za pozitivnu odluku Brisela o primeni pomenutog sporazuma, u ovih prvih nekoliko meseci rada Vlade izostaje polet u daljem putu ka EU koji su mnoge stranke u predizbornoj kampanji obećavale.

„Imajući u vidu srdačnost prijema na koji sam naišao u Nemačkoj, mislim da i dalje imamo jako veliku podršku. Mislim da radimo mnogo brže nego prethodna vlada. Videli ste i sami da smo usvojili čitav niz antikorupcijskih zakona. Od kojih su neki jako važni, kao što je obavezno prijavljivanje kompletne imovine političara javno. Takođe i Zakon o zapleni imovine stečene korupcijom i kriminalom. S druge strane, napravili smo plan izgradnje neophodne infrastrukture od nacionalnog značaja, kao što je autoput i železnica na koridoru 10. Sada imamo i konkretan dogovor sa Nemačkom, kako ćemo da realizujemo jedan od tih prioriteta. Recimo pripremni projekat za železnički koridor 10. Zatvorićemo do kraja ovog meseca finansijsku konstrukciju za finansiranje autoputa na koridoru 10. Imaćemo ugovor sa Fiatom koji će značiti stotine miliona evra izvoza automobila iz Srbije i zapošljavanje desetak hiljada ljudi, direktno i plus u industriji kompenenti. Dakle, značajno smo pokrenuli stvari. Trenutno nemamo opoziciju evropskom putu. Najjača opoziciona stranka, Srpska radikalna stranka raspala se u paramparčad, tako da sada sve zavisi od nas koji smo dobili podršku građana da ubrzamo put evropskih integracija. Mislim da nas tu niko više ne može zaustaviti – od nas sve zavisi!“

Da li Vas ulazak u vladu sa socijalistima primorava na veće kompromise nego ranije?

„Ne, meni se čini da su oni veoma efikasni u ova prva dva meseca i da apsolutno slede evropsku agendu Srbije, koja je sada prioritet vlade. Saradnja sa njima je prilično dobra i u svakom slučaju idemo napred. Predsednik Tadić dolazi 1.oktobra u Nemačku. To je još jedan signal i Nemačkoj – koliko nam znači saradnja sa njima. Mislim da smo po prvi put, nakon onog doba kada je Đinđić imao dobru saradnju sa Nemačkom, u situaciji da apsolutno poboljšamo naše međusobne odnose. Ostaje ova razlika koju imamo oko statusa Kosova. Svesni smo da će ta razlika ostati. Međutim, želimo da se bavimo nečim praktičnim, a to je život građana, ekonomija - i u tom smislu sam ubeđen da nastaju potpuno druga vremena što se tiče naše diplomatije. Sigurno da će nam Nemačka biti prvi partner u daljem evropskom putu. Veliku podšku dobijamo i od drugih zemalja. Važna nam je ekonomska saradnja i sa Italijom i sa regionom, ali ukoliko nas Nemačka podrži ići će nam daleko lakše i brže.“

Šta je sa standardom građana, koji još uvek ne mogu da putuju bez viza a koji se i dalje nadaju skorijem ulasku u EU?

“Privredni rast Srbije je i dalje veoma brz. Ove godine ćemo imati rast domaćeg bruto proizvoda od 7,5 do 8 posto, što je mnogo, mnogo brže od gotovo svih zemalja u EU. Bruto društveni proivod (BDP) po stanovniku će preći 7.000 dolara, što je značajno više nego nekada. Pre nekoliko godina bilo je, sećam se, dve-tri hiljade dolara po stanovniku. Naravno, to građani ne mogu osetiti iz razno-raznih razloga, zato što kada nemate naglu promenu, bilo na bolje, bilo na gore, vi to i ne primećujete. Ali, kad pogledate da je na primer 600.000 ljudi išlo u inostranstvo na godišnje odmore, to je značajno više u odnosu na prethodne godine. Svakom narednom godinom se taj standard poboljšava. Naglih promena standarda nema. Kada ćemo biti članica EU? Kandidati sigurno do sredine sledeće godine. Vize će biti ukinute sigurno do sredine sledeće godine, a članstvo ne zavisi samo od Srbije. Za mene je važnije kada ćemo dostići evropske standarde u životu, u pravu, nego kada ćemo formalno postati članica. Jer, vidite i sami da nam je jedna članica EU blokirala prelazni trgovinski sporazum, koji je mnogo važniji u ekonomskom smislu za Evropu, nego za nas, a Irska je dovela u pitanje čitav aranžman EU. Mislim da mi treba da se koncentrišemo ne na formu, nego na suštinu, a to je da što pre postanemo kandidat i da možemo slobodno da putujemo – bez viza. Da dobijamo veći novac za izgradnju infrastrukture i generalno da primamo što više investicija, koje će zaposliti naše ljude i dovesti do većih plata, a kada ćemo formalno postati članica EU – to će zavisiti od drugih, ne samo od nas.“

Zbog čega ste uvereni u to da će Srbija naredne godine dobiti status kandidat za članstvo u EU?

„Zato što oko toga postoji 99 odsto konsenzus i ja mislim i da će se pitanje saradnje sa Hagom do tada zatvoriti. Tako da će i taj jedan, poslednji procenat – a to je Holandija, biti otklonjen!“

  • Datum 17.09.2008
  • Autor Goran Goić, Berlin
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link https://p.dw.com/p/FJRp
  • Datum 17.09.2008
  • Autor Goran Goić, Berlin
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link https://p.dw.com/p/FJRp