Dilema Abhazije: ništa bez Moskve | Politika | DW | 24.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dilema Abhazije: ništa bez Moskve

U Abhaziji, regionu u Gruziji koji Rusija podržava, danas, 24. avgusta, bira se novi predsednik. Za razliku od Krima, Kremlj to područje očigledno ne namerava da pripoji.

Oko Abhazije je dugo bilo mirno. U krvavom obračunu početkom 1990-tih godina to malo crnomorsko područje se otcepilo od Gruzije. Nakon petodnevnog rusko-gruzijskog rata 2008. godine, Abhazija je proglasila nezavisnost. Od tada se naveliko spekuliše, da li će i kada Rusija – koja tamo redovno prebacije finansijsku pomoć i stacionira vojne snage – taj region tešnje vezati uz sebe. Spekulacija o ruskim planovima o pripajanju novih područja u postsovjetskom prostoru sve je više nakon aneksije Krima u martu ove godine.

Ulične demonstracije u Abhaziji, krajem maja, koje su predsednika Aleksandra Akvaba primorale da podnese ostavku i raspiše prevremene izbore za 24. avgust, unele su nove nemire. Ali, da li će Abhazija nakon izbora težiti snažnijem vezivanju ili pripajanju Rusiji? Za razliku od Krima, Moskva očigledno ne planira pripajanje Abhazije, ocenjuju posmatrači. Iz više razloga.

Stručnjaci ne očekuju aneksiju

Vadim Muhanov Experte für den Nordkaukasus

Vadim Muhanov

Ne mogu se povlačiti paralele između Krima i Abhazije, kaže ruski stručnjak za Kavkaz, Vadim Muhanov u razgovoru za Dojče vele. Politički analitičar sa moskovskog Instituta za međunarodne odnose smatra da Abhazija ima dobre šanse da opstane kao samostalna država, za razliku od drugih regiona, kao što je Južna Osetija, koja se takođe otcepila od Gruzije.

I gruzijski politički analitičar Mamuka Arešidze ne veruje da će doći do pripajanja Abhazije Rusiji. „Za Moskvu je Krim mnogo važniji. Sada je na listi regiona koje bi Rusija najpre želela sebi da pripoji Južna Osetija. Važno je i to da sami stanovnici Abhazije ne žele pripajanje“, kaže za Dojče vele Arešidze.

Rusija na Kavkazu neće anektirati nove teritorije, veruje stručnjak Uve Halbah iz berlinske Fondacije nauka i politika. „Najpre zato što bi to dodatno zaoštrilo već napete međunarodne odnose, ali i zato što je u samoj Rusiji sve manje onih koji su za snažnije vezivanje Kavkaza. Mnogi su rezervisani prema ideji pripajanja Abhazije i Južne Osetije“, kaže Halbah za Dojče vele.

Problem nezavisnosti

Der Regierungssitz in Suchumi in der georgischen Provinz Abchasien

Sedište vlade u Suhumiju

Abhazija i Južna Osetija danas su praktično vojni pretektorati Moskve. „Ruske snage tamo broje do 8.000 stacioniranih vojnika koji su za te de facto države, garant sigurnosti u odnosu prema Gruziji. Rusija drži ruku na tim teritorijama kako bi sačuvala uticaj na istočnom Kavkazu, koji je nakon gruzijskog rata proglasila za svoju povlašćenu zonu“, ocenjuje Halbah povodom statusa kvo u tom regionu.

Jedan od razloga za demonstracije u Abhaziji krajem maja bilo je nezadovoljstvo zbog isuviše snažnog vezivanja za Rusiju. Tokom predizborne kampanje svi predsednički kandidati su izbegavali da govore o Rusiji, primećuje ruski dnevnik Komersant. Jer u slučaju do je bilo ko od kandidata nešto rekao protiv Moskve, mogao bi da izgubi podršku Kremlja. Sa druge strane, da se zalagao za snažnije vezivanje za Rusiju, morao bi da računa sa gubitkom velikog broja glasova. Abhazijanci očigledno favorizuju samostalni put svoje zemlje.

Ko ima najbolje šanse?

„Mnogi se klade da će vođa opozicije Raul Hadžimba odneti pobedu na izborima. Što se tiče odnosa prema Rusiji, njegova politička biografija je veoma promenjljiva“, objašnjava Uve Halbah. Pre deset godina Hadžimba je važio za ruskog kandidata. „U međuvremenu je kritikovao Moskvu i doveo u pitanje bliže vezivanje za Rusiju.“

Ni za jednog od kandidata ne može jasno da se kaže da je proruski, smatra Vadim Muhanov i dodaje da Moskva nema svog favorita. Pored Hadžimbe, dobre šanse na izborima imaju i šef tajne službe Aslan Bšania i general Mirab Kišmaria.

Bez obzira ko pobedi, Uve Halbah ne očekuje “dramatične promene” u Abhaziji. “Isto tako ne smatram i da će osnovni problem te de-fakto države biti rešeni”. Iako je Rusija mnogo novca uložila u te dve republike, o ekonomskom oporavku ne može biti reči. “Ljudi i dalje žive u razrušenim i improvizovanim kućama. Kritika takvih okolnosti jednako je velika kao o zabrinutost za preveliku zavisnost od Rusije. Jasno je i sledeće: “ko god da pobedi moraće da sarađuje sa Rusijom, jer ona je garant sigurnosti i glavni finansijer Abhazije”, rezimira Muhanov.