Diktatori špijuniraju nemačkim programima? | Evropa | DW | 07.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Diktatori špijuniraju nemačkim programima?

Nemački proizvođači programa za špijuniranje u fokusu su najnovijih otkrića "Vikiliksa". Preduzeća su rezervisana prema pitanjima koja su ovih dana sve glasnija.

ARCHIV - Ein Anschluss für ein DSL-Kabel aus dem Telefon-Festnetz an einem DSL-Router, aufgenommen am 20.07.2009. Die geplante Erweiterung des Internet-Adressraums geht einen wichtigen Schritt voran. Die Internet-Verwaltung ICANN veröffentlicht am Mittwoch (13.06.2012) in London die Namen der Unternehmen und Institutionen, die sich für eine neue Adress-Endung beworben haben. Foto: Frank Rumpenhorst dpa (zu dpa «ICANN veröffentlicht Bewerber für neue Internet-Adressräume» vom 13.06.2012) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Symbolbild USA Prism NSA Abhörskandal

Bahrein, tokom masovnih protesta 2011: uhapšeni opozicionari se kritikuju zbog izjava koje su izrekli tokom privatnih telefonskih razgovora ili napisali u mejlovima. Egipat, kratko posle revolucije 2011: protivnici Mubarakovog režima zauzeli su zgradu državne bezbednosti. U njoj su pronašli i softver "Finspaj" (Finspy). Sirija u prvoj godini ustanka protiv predsednika Asada: politički aktivista tokom saslušanja odbija da oda svoje kontakt osobe - islednici mu pokazuju više od 1000 stranica, štampanih primeraka njegovih ličnih razgovora preko Skajpa.

A Bahraini man browses the internet on his laptop in a coffee shop in the capital Manama on January 29, 2013. Twitter's unmatched platform for public opinion is emboldening Gulf Arabs to exchange views on delicate issues in the deeply conservative region, despite strict censorship that controls old media. AFP PHOTO/MOHAMMED AL-SHAIKH (Photo credit should read MOHAMMED AL-SHAIKH/AFP/Getty Images)

Internet-kafe u Bahreinu: nadgledan nemačkom tehnikom?

Svim tim slučajevima je zajedničko da se odigravaju u državama u kojima je izbio masovni protest protiv represivnog režima. Istovremeno u sva tri slučaja programi za kontrolu, koje su razvila nemačka preduzeća, igraju određenu ulogu. To tvrde stručnjaci za softvere i organizacije za zaštitu ljudskih prava. Sada otkrića Vikiliksa dokumentuju i česta putovanja predstavnika vodećih nemačkih preduzeća u autoritarne zemlje. Time se postavlja pitanje njihovog poslovanja sa tamošnjim moćnicima.

Preduzeća ne preuzimaju odgovornost

Dva preduzeća - Atis i nemačko-britanski Gama grup (Gamma Group) nisu reagovali na pitanja DW o najnovijim dokumentima Vikiliksa. Drugo preduzeće - Elaman - odbilo je da izda saopštenje pozivajući se na "ugovore o poverljivosti koji se tiču opsega proizvoda". Firma Utimako (Utimaco) je ukazala na izjavu za DW koju je ranije dala, a u kojoj se kaže da sporni program ne sprovodi nadzor.

Detlef Borchers von der Computerzeitschrift c't.

Detlef Borhers

Ipak, stručnjak za softvere Detlef Borhers iz magazina za kompjutere c't e kaže: "Sva preduzeća koja se pominju u dokumentima Vikiliksa imaju u ponudi programe, koji mogu da se koriste za prisluškivanje telefonskih razgovora pojedinačnih osoba. I u Nemačkoj se koristi interfejs za nadgledanje. Stručnjak Borhers ipak naglašava da ta kontrola nije ista kao na primer u Siriji, "jer u demokratskim državama se to dešava pod nadzorom sudija, policije i boraca za zaštitu podataka."

Za organizacije poput Reportera bez granica novi dokumenti Vikiliksa nisu nikakvo iznenađenje. Još u februaru 2013., je organizacija zajedno sa drugim međunarodnim organizacijama za ljudska prava podnela žalbu Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) protiv Gama grupe i minhenskog preduzeća Trovikor (Trovicor). Obrazloženje: njihove tehnologije za nadgledanje služe kao represivni instrument u zemljama kao što je Bahrein. Oba preduzeća su odbila da preuzmu odgovornost. Direktor Reportera bez granica u Nemačkoj, Kristijan Mir, rekao je da je "Gama grup tvrdila da su programi ukradeni na jednom sajmu". Njegova organizacija je zahtevala da se razgovara o izvozu tehnike za nadgledanje kao i izvozu oružja i uvedu ograničenja. Do sada izvoz programa za špijuniranje ne podleže kontrolama, već samo eventualno pravilima ponašanja koja su sama sebi nametnula pojedina preduzeća.

Nejasna pozicija Savezne vlade

Reporter ohne Grenzen, Geschäftsführer Christian Mihr. Copyright: ROG/Günther Juni, 2012

Kristijan Mir

I Detlef Borhers i Kristijam Mir smatraju da je zadatak političara da ograniče međunarodni biznis sa tehnologijama za nadzor. Nejasno je šta namerava da uradi po tom pitanju nemačka Vlada. Na jednoj strani Nemačka je nedavno pristupila inicijativi "Freedom Online Coalition", koja podržava poliitčke aktiviste u slobodnom korišćenju interneta. Na drugoj strani ministarstvo privrede posmatra izvoz bezbednosnih tehnologija kao jedno od tržišta koje će rasti u budućnosti.

Ministarstvo privrede je i nacionalno mesto kontakta za tužbu protiv oba nemačka preduzeća pred OECD. Na tužbu još nije reagovalo - iako je rok za obradu od tri meseca odavno istekao, kaže Kristijan Mir. "Očito da nema interesovanja da se ozbiljno shvati društvena kritika", zaključuje Mir. Ipak optimistično gleda u budućnost: Na nivou EU primećuje otvorenost da se ipak govori o kontrolama izvoza u oblasti tehnologija za nadzor.

Autorke: Regina Mening / Ivana Ivanović

Odg. urednica: Željka Telišman

Reklama