Diktator nije bog

To je trebalo da bude vrhunac njegovog života. Jang Jin Sung i danas se vrlo dobro seća tog dana pre 14 godina kada je po prvi put lično trebalo da se nađe „licem u lice“ s „voljenim vođom“, tadašnjim severnokorejskim diktatorom Kimom Džongom Ilom. „Tako nešto inscenira se kao sastanak sa Bogom lično, kao nešto o čemu se sanja celog života“. Jang je, kako kaže za Dojče vele, bio veoma uzbuđen zbog velikog događaja.

S njim razgovaramo telefonski. Mirnim glasom priča o tome šta se događalo u njemu tih dana. „Kima sam smatrao natčovekom. Bio sam uveren da neko poput njega ne mora da ide u toalet kao svi drugi ljudi“. Bila je to uverenje identično onom koje je o „voljenom vođi“ širio i sam Jang Jin Sung – po nalogu severnokorejskog rukovodstva.

Danas 43-godišnji Jung, nakon studija književnosti na elitnom univerzitetu „Kim Il Sung“, radio je u takozvanom „Odeljenju ujedinjenog fronta“. Bilo je to zapravo severnokorejsko ministarstvo za špijunažu, diplomatiju i spoljnu politiku. On je bio deo propagandne mašinerije Pjongjanga – pisao je tekstove u kojima je veličao život u Severnoj Koreji, odnosno pesme u čast diktatora.

Kobni susret

Onda je došao veliki dan. U svojoj knjizi „Voljeni vođa“ (Dear Leader), koja se na tržištu pojavila 8. maja 2014. u izdanju američke izdavačke kuće „Random House“, Jang Jin Sung „velikog vođu“ opisuje ovako: „Svi su se skamenili. Bez pomeranja glave, očima fiksiram tačku u kojoj će se uskoro pojaviti lice Kima Džonga Ila.“ Najstrože je zabranjeno gledati vođu direktno u oči. Osim toga, svi moraju da dezinfikuju ruke pre rukovanja s njim.

Jang danas kaže da je taj susret za njega bio razočaranje. „Bila je očigledna velika razlika između načina na koji se Kim predstavljao u javnosti i čoveka koji je stajao ispred mene. Postalo mi je jasno da je božanska aura koja ga je okruživala samo rezultat propagande – čiji sam deo bio i ja sam.“

Bio je to trenutak u kojem je Jang počeo da preispituje svoju dotadašnju odanost zvaničnoj ideologiji. Slika o bezgrešnom vođi počela je da se krnji, a taj je osećaj pojačao je upravo njegov rad u ministarstvu. „Imao sam pristup stranim knjigama. Ono što sam tamo mogao da pročitam uopšte se nije poklapalo sa onim što se ljudima u Severnoj Koreji govorilo o ostatku sveta.“

Prosvetiteljska lektira

On želi da podeli svoje znanje s prijateljima. Pozajmljuje im knjige – što je izričito zabranjeno. Kad je za to saznala tajna policija, Jang beži da bi izbegao hapšenje. Preko pogranične reke Tumen uspeva da pređe u Kinu, a u tamošnjoj južnokorejskoj ambasadi podnosi zahtev za azil. U Severnoj Koreji morao je da ostavi sve – osim nekoliko dokumenata.

U razgovoru za Dojče vele on ne želi pričati o svom privatnom životu i porodici. To nam je već na početku razgovora rekla prevoditeljka. Moguće je da će za njegovo bekstvo, u Severnoj Koreji biti kažnjeni članovi njegove porodice. Rodbinska garancija je u Severnoj Koreji uobičajena stvar. „Veoma se plašim za njih“, kaže on i dodaje: „Ali želim da svetu pokažem šta se zaista događa u Severnoj Koreji. Želim da dam glas izbeglicama. Ako to ne uradim, moje beksto će biti uzaludno.“

To je i razlog zbog kojeg je Jang, koji danas živi u Seulu, osnovao severnokorejski info-portal New Focus International, na kojem on i njegovi saradnici redovno izveštavaju o događajima u izolovanoj zemlji. To je opasan posao. „Dobio sam pretnje iz severnokorejskog Ministarstva unutrašnjih poslova“, kaže Jang.

U svojoj novoj domovini Južnoj Koreji, on je zbog toga pod 24-časovnom zaštitom. „Pokušavamo da zaštitimo i ljude koji nas obaveštavaju. Baratamo sa lažnim imenima i kodiramo našu komunikaciju. Jednostavno, moramo da bude veoma oprezni.“

Pohvale za memoare

Osim rada na internet-portalu, Jang Jin Sung piše i svoju životnu priču, i to pod naslovom „Voljeni vođa“. Podnaslov je prilično provokativan: „Severnokorejski šef propagande otkriva šokantne istine o režimu“. Knjiga „nudi retke poglede u to kako funkcioniše jedna totalitarna država, napisana iz perspektive autora koji je bio član unutrašnjeg kruga moći“, napisao je recimo britanski Gardijan uoči objavljivanja knjige.

Slično to vidi i Suzane Kelbl, autorka nemačkog magazina Špigel. Postupna transformacija prilagođenog člana rukovodstva u skeptika i, na kraju, u državnog neprijatelja je „napeta priča“, koja će „promeniti način na koji svet vidi tu tajanstvenu zemlju“, piše autorka. O knjizi pohvalno piše i Ekonomist: „Jang ne želi da izveštava o najužem krugu oko Kima Džonga Ila. Ali kao jedan od njegovih dvorskih pesnika iz unutrašnjosti mašinerije koja stvara legende, on baca novo svetlo na ideološke temelje Kimove dinastije.“

Bolji poznavaoci prilika u Severnoj Koreji ipak su rezervisani kada ocenjuju delo, misiju i transfomaciju Janga Jina Sunga. Iz nekoliko izvora za Dojče vele je potvrđeno da je, pogotovo kada je reč o ljudima koji su pobegli, a prethodno su imali visoke pozicije u strukturama moći u Pjongjangu, često teško proceniti o čemu se zaista radi.