Dijalog uz „oprezni optimizam“ | Politika | DW | 21.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dijalog uz „oprezni optimizam“

Nova runda dijaloga Beograda i Prištine počinje danas (21.2.) u Briselu. Dve osnovne teme razgovora biće regionalno predstavljanje Prištine i primena dogovora o zajedničkom upravljanju prelazima.

U Briselu se uz oprezni optimizam očekuje nova runda dijaloga Beograda i Prištine. Na dnevnom redu današnjeg sastanka, koji je, za sada, planiran da se i završi u istom danu, kao prva tema, naći će se i implementacija do sada usvojenih dogovora, među kojima je najznačajnija primena zajedničkog upravljanja prelazima, odnosno granicama, postignut početkom decembra prošle godine. U Briselu se naglašava da je implementacija ovog dogovora zahtevan posao, koji iziskuje vreme, novac i odgovarajuću zakonsku regulativu, kako bi se sa političkog dogovora prešlo na praktičnu funkcionalnost:

Posrednik EU u dijalogu Robert Kuper

Posrednik EU u dijalogu Robert Kuper

„Ne bi bilo potrebe za postizanjem dogovora ukoliko oni ne bi bili primenjivani. Bilo je značajnog pomaka u implementaciji, ali ima još toga da se uradi. Poseban fokus ćemo imati na pitanju IBM (Integrated border management-Zajedničko upravljanje granicom) gde moramo da politički dogovor pretvorimo u operativni“, izjavio je posrednik EU u dijalogu, Robert Kuper.

Mnoštvo tehničkih detalja po ovom pitanju još se usaglašavaju, a Briselu kažu da je u pitanju model IBM-a koji već postoji, ali koji će biti prilagođen specifičnostima odnosa Beograda i Prištine.

Kolika je važnost fusnota?

Kada je reč o drugo temi razgovora, regionalnom predstavljanju Kosova, u Savetu EU  može se čuti mišljenje da je to dogovor do koga će se možda i brže doći, u odnosu na dogovor o implementaciju IBM-a. Nezvanično se može čuti da posrednik EU u dijalogu ne bi ni sazivao sastanak u Briselu da nije došlo do približavanja stavova dve strane po ovom pitanju:

„Sama EU je zasnovana na principu regionalne saradnje. Naša politika na Balkanu, u poslednjih 10 godina i više, opisuje se kao evropeizacija, a regionalna saradnje je važan deo toga. Ako budemo uspešni puno učestvovanje Kosova učiniće regionalnu saradnju efikasnijom, što je dobro i za region i za Kosovo“.

I dok se od obe strane u dijalogu, kao i u medijima, najviše moglo čuti o fusnotama, koje bi trebalo da daju objašnjenje o poziciji pod kojom će se Kosovo predstavljati, u Briselu tvrde da fusnote nisu bitne, već da je bitna sama suština dogovora. Ipak, kao i mnogo puta do sad, trebalo bi imati na umu da su upravo detalji bili ti koji su zakočili dalju primenu sporazuma, ali i vodili u eskalaciju prilika.

Dijalog rešava dva od tri uslova za kandidaturu

Nastavak dijaloga u Briselu, i postizanje dogovora o implementaciji zajedničkog upravljanja prelazima i regionalnom predstavljanju Kosova dva su od tri preduslova koje je pred Srbiju postavila EU u decembru, kako bi u martu moglo ponovo da se razgovara o njenom kandidatskom statusu. Treći neophodan uslov, ne rešava se u Briselu već na samom terenu, gde Euleks i dalje tvrdi da nema stalan i bezuslovan pristup severu Kosova.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković