Dijalog se nastavlja najbolnijim pitanjima | NRS-Import | DW | 23.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Balkan

Dijalog se nastavlja najbolnijim pitanjima

Dijalog između Kosova i Srbije se nastavlja danas u Briselu na ekspertskom nivou. Očekuje se otvaranje pitanja nestalih i raseljenih, odnosno proteranih, lica sa Kosova. Ekipa DW je prikupila podatke obe strane.

Belgien | Dialog Kosovo in Brüssel (EEAS)

Tu se stalo: poslednji susret u Službi EU za spoljne odnose

Vlasti u Prištini, lokalne i međunarodne nevladine organizacije, tvrde da je tokom rata na Kosovu (1998-1999) ubijeno i nestalo više od 13.500 ljudi. Ove brojke, koje je objavio Fond za humanitarno pravo na Kosovu i u Beogradu, kao konačne koriste i kosovske institucije.

Prema tim izvorima, 76% ubijenih su bili civili. Ubijeno je 10.794 Albanaca i 2.197 Srba, ostali su pripadnici drugih etničkih grupa koje žive na Kosovu. Danas, više od 21 godine nakon završetka rata na Kosovu, 1.647 osoba se smatra nestalima. Od toga oko 420 Srba.

Nestali

U Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i u Kosovskoj vladinoj komisiji za nestale osobe registrovano je posle rata, na zahtev članova porodica, 6.057 slučajeva nestalih tokom rata na Kosovu. U međuvremenu je rasvetljena sudbina većine, ali se za 1.647 osoba još ne zna ništa.

Kosovske vlasti i međunarodne nevladine organizacije tvrde da su oko 80% nestalih tokom rata bili muškarci starosti od 18 do 40 godina. Ostali su imali 41 do 60 godina, ali je bilo i slučajeva otmica i nestanaka ljudi starijih od 60 godina.

Masovne grobnice

Na Kosovu i u Srbiji otkriven je posle kosovskog rata veliki broj masovnih grobnica. Tokom istraga Haškog Tribunala za ratne zločine na prostorima bivše Jugoslavije, na Kosovu i u Srbiji je pronađeno 529 masovnih grobnica, velika većina na Kosovu. U tim grobnicama su identifikovano tela oko 4.300 ubijenih.

Direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj tvrdi i dalje ima velikih poteškoća u utvrđivanju svih činjenica oko ubijenih i nestalih, jer za to ne postoji volja državnih organa Srbije.

Nakon toliko godina, teško je pronaći primarne izvore, jer u međuvremenu su mnogi svedoci umrli, a nedostaje i dokumentacija zvaničnih organa. Saradnja institucija Kosova i Srbije može da pomogne u procesu rastvetljavanja njihove sudbine.

Kosovo Humanitarian Law Centre Kosovo in Pristina | Ausstellung Kinder im Kosovo-Krieg (DW/V. Çerkini)

Fonda za humanitarno pravo je u Prištini postavio izložbu posvećenu deci ubijenoj na Kosovu

Masovne grobnice u Srbiji

U Srbiji je posle rata otkriveno više masovnih grobnica u kojima su sahranjena tela Albanaca ubijenih tokom rata. Najveća masovna grobnica je otkrivena u Batajnici. Prema dosadašnjim podacima, u ovom poligonu srpskih specijalnih jedinica, pronađena su tela oko 930 kosovskih Albanaca. U Srbiji je do sada pronađeno sedam masovnih grobnica. Tela ubijenih Albanaca pronađena su u Batajnici, Perućcu, Petrovom Selu i u Rudnici.

Prema nekim izjavama koje se mogu naći u Vikipediji, srpski izvori govore o paljenju tela ubijenih Albanaca u Trepči, ali i u Boru. 6. aprila 1999. godine na Dunavu kod Kladova otkrivena je  hladnjača sa oko 80 tela ubijenih kosovskih Albanaca. Policija je na početku tvrdila da se radi o mrtvim Kurdima. Istinu o ubijenim Albancima je otrkio jedan meštanin, koji je kasnije pronađen mrtav.

Protestmarsch Be My Voice zum Gedenken an Opfer sexueller Gewalt im Kosovo-Krieg (AFP/Getty Images/A. Nimani)

"Moj glas" organizovao je protestni marš sećaja na žrtve seksualnog nasilja u kosovskom ratu

Podaci Fonda

Fond za humanitarno pravo u Beogradu i FHP Kosova zajedno su objavili knjigu pod nazivom "Knjiga sećanja o Kosovu" u kojoj su objavljena sva imena ubijenih i nestalih u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.

Fond je identifikovao 13.518 ljudi ubijenih tokom rata na Kosovu. Od toga 10.794 Albanaca, 2.197 Srba i 527 pripadnika ostalih etničkih grupa koje žive na Kosovu. Većina je ubijena tokom 1999. godine (11.199 ljudi).

Od toga, 11.661 ubijenih su muškarci, a 1.857 žene.

Tokom rata na Kosovu su žrtve bile svih starosti - od tek rođenih beba do starosti preko 100 godina. FHP tvrdi da je u periodu od 1998. do 2000. godine ubijeno 239 dece starosti od nula do pet godina. Dok je četvoro ubijenih bilo preko 100 godina. Najveći broj ubijenih tokom rata su bili civili, koji nisu imali nikakve veze sa oružanim ustankom.

Serbien Massengrab in Batajnica (ANDREJ ISAKOVIC/AFP/Getty Images)

Masovna grobnica u Batajnici

Direktorka FHP Beogradu Nataša Kandić tvrdi da je kao posledica NATO bombardovanja na Kosovu poginulo 488 ljudi (249 Albanaca, 202 Srba, 37 Roma i drugih). Tokom NATO bombardovanja ciljeva po Srbiji ubijeno je 260 lica, dok je u Crnoj Gori ubijeno 10 osoba.

Ubistva nakon povlačenja srpskih snaga

Direktorka FHP u Beogradu Nataša Kandić kaže da je nakon povlačenja srpskih snaga sa Kosova u tom periodu od 15. juna 1999. do kraja 2000. na Kosovu ubijeno, oteto ili nestalo 1.257 ljudi: 717 Srba, 307 Albanaca i 233 Roma.

Vlada i ostali izvori

Srpske vlasti i nevladine organizacije u Srbiji imaju različite podatke o broju ljudi koji su ubijeni, oteti i proterani sa Kosova. U evidenciji srpske vlade nalaze se sve osobe za koje se smatra da su "žrtve albanskog terorizma". Tu se ubrajaju vojnici, policija, potom civili Srbi, Crnogorci, Romi i Albanci i drugi.

Vlada Srbije tvrdi da su u periodu od januara 1998. do novembra 2001. "albanski teroristi" ubili 1.835 i oteli 1.441 osobu.

UCK-Kämpfer 1999 ARCHIV (picture-alliance/dpa/B. Slatensek)

UČK u maju 1999. na prelasku granice u kretanju ka Padešu u Albaniji

Prema tom izvoru, na Kosovu je ubijeno, oteto i nestalo 1.953 Srba i Crnogoraca, 266 drugih, 381 vojnik Jugoslovenske vojske, 243 policajca i 72 neidentifikovane žrtve. U izveštaju srpske vlade govori se o samo 361 ubijenih albanskih civila. Dok je ukupni broj ubijenih, otetih i nestalih 3.276 ljudi. Međutim, srpska vlada tvrdi da te brojke ne mogu da se smatraju konačnim, pošto Srbija nije mogla da prikupi sve podatke o zbivanjima nakon rata.

U ove brojke nisu uvrštene žrtve NATO bombardovanja. Vlada Srbije tvrdi da je tokom bombardovanja ubijeno 462 vojnika i 114 pripadnika specijalnih jedinica policije.

Udruženje porodica nestalih i otetih osoba u Srbiji tvrdi da je "tokom sukoba na Kosovu i Metohiji nestalo oko 1.300 Srba".

U jednom studiji Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, koja se smatra i najdetaljnijom, navodi se da je u periodu januar 1998. do decembra 1999. godine na Kosovu ubijeno 1.123 srpskih civila, od čega 786 lica je ubijeno nakon ulaska NATO snaga na Kosovu.

Flüchtlinge Kosovo Albanien UN Flüchtlingshilfswerk (picture-alliance/dpa)

Izbeglice tokom rata na Kosovu u kretanju ka Albaniji

Udžbenici

Kao konačni podaci srpske strane mogu se smatrati i oni koje nalazimo u udžbenicima objavljenim uz dozvolu Ministarstva prosvete. U udžbenicima se spominje pismo koje je Savetu bezbednosti UN u februaru 2000. poslala Savezna Republika Jugoslavija. U ovom pismu se tvrdi da je od ulaska NATO snaga na Kosovo "ubijeno 899 ljudi, a kidnapovano je 834". U ovom pismu se ne govori o nacionalnoj pripadnosti ubijenih ili otetih.

Raseljeni / proterani

Jedna od tema koja će se otvoriti u briselskom dijalogu biće i pitanje raseljenih i proteranih Srba sa Kosova. Vlada Srbije govori o više od 280.000 interno raseljenih i proteranih osoba. Srpska vlada govori i o oko 20.000 interno raseljenih Srba na Kosovu, iz multietničkih sredina u (skoro) jednonacionalne enklave.

Zerstörte Häuser an der Grenze zwischen Kosovo und Albanien (picture alliance/dpa)

Jedna od mnogih kuća uništenih u ratu

Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice sa Kosova je otišlo ili proterano oko 210.000 Srba i nealbanaca. Za sada nema tačnih podataka koliko ih je prinudno iseljeno, koliko je njih pobeglo zajedno sa srpskim snagama, koliko je njih legalno prodalo svoja imanja i otišlo sa Kosova.

Srpski izvori kažu da se ovi podaci ne mogu smatrati potpunim i konačnim, jer srpska strana nije uspjela da zabeleži sva dešavanja nakon uvođenja NATO snaga na Kosovu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM