Dijalog sa Lukašenkom bio greška
20. decembar 2010.
Stotine demonstranata u prestonici Minsku su pretučene i uhapšene, među njima i neki od kandidata koji su Lukašenku očigledno služili samo kao formalno pokriće za pluralizam.
Od samog početka nije bilo sumnje kakav će biti rezultat ovih izbora. Već i sam tok izbora davao je povoda za ogorčenje. Rezultati anketa sprovedenih među biračima o tome kako su glasali, objavljeni su pre zatvaranja biračkih mesta. U mnogim izbornim okruzima moglo je da se glasa čitavih nedelju dana, što znači otvoren put manipulacijama. No, može biti da je Lukašenko ionako pobednik izbora zbog simpatija koje prema njemu gaji veliki broj građana.
Šta da radi Zapad?
No, brutalnim postupanjem prema opoziciji on se još jednom pokazao kao poslednji evropski diktator, koji svako protivljenje njegovom totalitarnom stilu kažnjava sistematskim tlačenjem. Pri tome može da se nada da će veliki brat u Moskvi sve to ćutke tolerisati. Vladimir Putin, doduše, nije najbolji prijatelj Lukašenka, ali je veran saveznik svih političara iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza koji su se suprotstavili uticajima Zapada.
Evropska unija i Zapad nalaze se u dilemi. Ako Lukašenka kazne sankcijama, Moskva će samo trljati ruke. Ako nastave politiku kritičkog dijaloga, biće to dvosekli mač u moralnom smislu. To se pokazalo na primeru Ukrajine, gde su, zbog nespretnog ponašanja zapada, premoć ponovo uspostavile snage bliske Moskvi. Totalitarna društva često razvijaju neverovatnu žilavost, a stari diktatori ne mogu preko noći da postanu čiste demokrate. Evropa sada mora da pokaže solidarnost prema uhapšenim opozicionarima. Tamo gde se civilno društvo brutalno tlači, Evropa mora da pokaže stav. Dijalog sa Lukašenkom se ispostavio kao greška.
Komentar: Danijel Šeškevic
Odgovorni urednik: Ivan Đerković