Digitalno oružje iz Nemačke

Husam Alden je bio oprezan. Tokom dvoipogodišnje službe u sirijskoj vojsci, dobro je upoznao tehnologiju za nadzor. Taj slobodni novinar iz Damaska više puta je otvarao lažne adrese za elektronsku poštu i internet koristio samo na javnim mestima. Ipak je uhapšen. Optužen je za razmenu informacija sa stranim organizacijama. Očigledno je sirijska tajna služba prisluškivala razgovore tog novinara koji je radio i kao prevodilac za strane reportere.

Tehničke potrepštine za potpuni nadzor fiksnih i mobilnih telefona kao i računara, Siriji su prodala preduzeća iz Nemačke. Sirijski operater mobilnih telefona „Sirijatel“ dobio je 2010. nadzornu tehnologiju od „Simensa“. I u Bahreinu je nadzorna tehnika iz Evrope i SAD korišćena za špijuniranje opozicionih aktivista. U Libiji i Egiptu pronađeni su čvrsti dokazi da je za nadzor opozicije korišćena tehnika sa Zapada.

Nadzorna tehnika „Made in Germany“

Nemačke firme spadaju među vodeće ponuđače nadzorne tehnologije. Ona pomaže u borbi protiv kriminala i terorizma, kažu proizvođači. Njome se mogu nadzirati računari i telefoni. Poseban program omogućava čitanje tuđih SMS-poruka. Moguće je i lociranje osoba, špijuniranje komunikacije preko interneta i otkrivanje korisničkih šifara.

„Ako takva nadzorna tehnologija dospe u pogrešne ruke, ona brzo postaje digitalno oružje“, kaže Kristijan Mir iz organizacije „Reporteri bez granica“ u razgovoru za Dojče vele. Ta novinarska organizacija prebacuje zapadnim preduzećima da isporučuju nadzornu tehniku autoritarnim državama. A one tu tehniku koriste kako bi kritičare otkrile i uhapsile.

Loši izvozni propisi

Za razliku od konvencionalnog oružja, za prodaju nadzorne tehnologije nema gotovo nikakvih ograničenja, ni u Nemačkoj, ni u Evropskoj uniji. Samo u retkim slučajevima nemačke firme moraju da zatraže dozvolu za izvoz. Trenutno je ograničen samo izvoz u zemlje koje su pod embargom, kao što su Sirija i Iran. Nemačka preduzeća tako podležu pre svega moralnim, a ne zakonskim normama.

To pokazuje primer „Trovikora“. To preduzeće, osnovano 2009. izdvajanjem iz sistema „Nokia-Simens“, a sa sedištem u Minhenu, proizvodi takozvani „Monitoring centar“ – sistem koji je „Simens“ 2010. izvezao u Siriju. Uz njegovu pomoć može da se kontroliše telefonska i internet komunikacija u celoj zemlji.

Na pitanje Dojče velea, portparolka preduzeća pismeno je odgovorila da im ugovor zabranjuje da daju informacije o kupcima, zemljama ili obimu isporuke, a da se kupci u jednoj zaštitnoj klauzuli obavezuju da se pridržavaju smernica OECD-a za multinacionalna preduzeća. Osim toga, piše portparolka, oni se prilikom izvoza brinu da se poštuju svi međunarodni izvozni propisi i da se ne izvozi u zemlje u kojima vlada građanski rat.

Oštriji izvozni propisi?

Izvozni stručnjak nemačke stranke Levica, Jan van Aken, malo drži do moralnih kompasa takvih preduzeća. „Takva preduzeća se svojevoljno nikada neće ograničiti. Ako neki proizvođač nadzorne tehnologije želi da zaradi novac, on će da prodaje opremu i onima koji krše ljudska prava – to je poslovni model.“

Kada je tehnika jednom isporučena, gotovo je nemoguće proveriti da li se ona zloupotrebljava. Van Aken zato zahteva unošenje nadzorne tehnologije u Zakon o izvozu (AWG) i strog nadzor izvoza.

Stručnjak nemačkih liberala za ekonomsku politiku, Martin Lindner, protivi se pooštravanju izvoznih odredaba za nadzornu tehnologiju. „Teško da postoji neka zemlja na svetu u kojoj se izvoz tako temeljno proverava kao što je to slučaj u Nemačkoj.“ Ta tehnologija nije namenjena mučenju. Takav proizvod se, istina, može protivzakonito isporučiti i zloupotrebljavati, ali to načelno važi za svaku robu na svetu, kaže Lindner.

Promena zakona se ne nazire

U vladinim krugovima ne smatraju da je promena izvoznih pravila za nadzornu tehniku neophodna. U izmenama Zakona o poslovanju sa inostranstvom (AWG-Novelle) nadzorna tehnologija se uopšte ne spominje.

Nemačko Ministarstvo privrede, na pitanje Dojče velea, ukazuje na postojeće propise o izvozu. „Delotvorne mere za prilagođavanje izvozne kontrole treba doneti pre svega na međunarodnom nivou“, navodi se u odgovoru Ministarstva.

Političar Zelenih, Konstantin Noc, kaže da Ministarstvo ne želi ništa da menja: „Mi smo Saveznu vladu u protekle dve godine stalno upozoravali na to da je reč o problematici koja postaje sve veća, a da nije bilo nikakve reakcije“, kaže Noc. On se nada da će Nemačka, kao i Evropa, brzo doći do zakonskih odredaba koje će efikasno ograničiti izvoz nadzorne tehnologije u zemlje u kojima se ne poštuju demokratska pravila.

A do tada nemačka nadzorna tehnologija može i dalje da se gotovo nesmetano izvozi u gotovo sve zemlje sveta.

Autori: Sven Pele / Anto Janković

Odg. urednica: Ivana Ivanović