Digitalizacija škola ruši nemački federalizam | Evropa | DW | 15.03.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

Digitalizacija škola ruši nemački federalizam

Nemačke škole bi konačno trebalo da postanu „digitalne“. Zbog toga se čak menja i nemački Ustav. Ali to dodatno potkopava federalizam, ukazuju kritičari. Većina Nemaca, međutim, želi upravo to.

Pogledajte video 02:18

Doba krede i dalje traje u nemačkim školama

Pred učenicima devetog razreda trebalo bi da se pojavi – uragan. Profesorka geografije Kristina Miler odlučila je da na svojoj interaktivnoj tabli pokaže video-snimak iz arhive Međunarodne svemirske stanice ISS. Današnja tema: prirodne pojave. Međutim, najpre moraju malo da sačekaju.

„To je zbog bežičnog interneta“, kaže Milerova i koristi vreme da učenike ispita o oblacima. Kada se video konačno pokrenuo, ona se prebacuje na priču o uraganu.

Gimnazija Aleještrase u Zigburgu je ugledna obrazovna ustanova. Na zidovima na stepeništu gotovo da više i nema mesta za brojne nagrade. Gimnazija je škola pre svega orijentisana na prirodne nauke: matematiku, informatiku, tehniku. I uprkos tome, nema brzi internet? I to u godini 2019, kada Nemačka beleži rekordne poreske prihode?

To da bežični internet ne dopire u sve delove školske zgrade iz 60-ih godina, potvrđuje i direktorka Sabine Trautvajn. „Nažalost, nismo baš mnogo dobro opremljeni. Zbog toga smo, naravno, nezadovoljni“.

Stiže digitalni pakt

Neki kažu da je za to kriva federalizacija. Obrazovanje je, prema nemačkom ustavu, u nadležnosti pokrajina, zbog čega savezni nivo, sada kada novca ima, ne može jednostavno da tehničku opremu pokloni. „Zabrana saradnje“ – tako to zovu stručnjaci za ustavno pravo.

Yvonne Gebauer Ministerin für Bildung NRW

Ivon Gebauer: Obrazovanje je zajednički zadatak

„Umesto toga, morali bismo da dođemo do nečega što bi se zvalo 'ponuda za saradnju'“, smatra Ivon Gebauer, ministarka obrazovanja pokrajine Severna Rajna Vestfalija. „Naravno da želimo da zadržimo kulturni suverenitet saveznih pokrajina, ali obrazovanje je zajednički zadatak i zbog toga nam je potreban novac sa saveznog nivoa“, kaže ona za DW.

Od dana, 15. marta, mogla bi da se donekle približi tom cilju. Nakon što je Bundestag već odobrio taj projekat, to je učinjeno i u Bundesratu, domu saveznih pokrajina: promena Ustava. Time se otvara put za tzv. „digitalni pakt“, kojim Savezna Republika nemačka u narednih pet godina izdvaja pet milijardi evra za škole.

Berlin se meša

I gimnazija Aleještrase u Zigburgu može da računa s novcem za brzi internet, za više interaktivnih tabli, laptop-računara, a možda i osoblja koje će se starati za tehniku. „Ne bi smelo samo da se radi o opremi“, kaže nastavnica Sabine Trautvajn. „Tu bi morala da postoji i dodatna vrednost za učenike, i zbog toga donacija novca iz 'digitalnog pakta' podrazumeva da svaka škola mora da ima svoj medijski koncept“. Na tom konceptu upravo rade ona i njene kolege, kako bi što pre mogli da dobiju na raspolaganje novac od države. Predviđeno je – 500 evra po učeniku.

Stručnjak za ustavno pravo Hans-Jirgen Papir, koji je od 2002. do 2010. bio predsednik Ustavnog suda, ukazuje međutim da su ta sredstva „opterećena ideološkim teretom“. Promena Ustava predstavlja „dodatni korak u pravcu tihe erozije ovlašćenja saveznih pokrajina“. A ta ovlašćenja, kaže Papir za DW, „spadaju u tzv. večne ustavne principe Nemačke“.

Upravna provincija Severna Rajna Vestfalija?

U Ustavu je naime nepobitno određeno da je Nemačka savezna, a ne centralistička država. Obrazovanje pri tom važi kao osnova samostalnosti saveznih pokrajina. Stručnjaci za ustavno pravo strahuju da se „od savezne Nemačke praktično, korak po korak pravi unitarna država“. Savezne pokrajine postaju, „pojednostavljeno rečeno, administrativne pokrajine“, ukazuje Papir.

Hans Jürgen Papier Ex-Präsident Bundesverfassungsgericht

Hans-Jirgen Papir: Dodatni korak u pravcu tihe erozije ovlašćenja saveznih pokrajina

To bi bio raskid s federalnom tradicijom u Nemačkoj. Do 1871. godine, Nemačka se sastojala od brojnih malih zemalja. One su čak i nakon osnivanja nemačkog carstva (rajha) ostale samostalne u pitanjima kulturne i obrazovne politike. To se promenilo tek kada su nacionalsocijalisti nemačku državu od 1933. godine snažno centralizovali. Nakon rata, zapadni saveznici su tvorcima Ustava zbog toga dali jasan zadatak da stvore državu „federalnog tipa“.

Savezni nivo i pokrajine – blisko isprepleteni

U Bundesratu, od osnivanja Savezne Republike Nemačke pre 70 godina, zastupljene su i savezne pokrajine i one samouvereno ne dozvoljavaju da im federacija bilo šta propisuje. Otada je ipak Ustav nekoliko puta reformisan. Federacija, dakle savezni organi, i pokrajine isprepleli su svoje nadležnosti poput nekakve izuzetno kompleksne pletenice. Oni su međusobno zavisni, o mnogo čemu odlučuju zajednički. „Digitalni pakt“ sada na to dodaje još jedan čvor.

To vodi ka tome da odgovornost za političke greške nije više jasno prepoznatljiva, smatra Papir. „Pokrajine sada mogu da tvrde da su se neuspesi u prosveti zasnivali na tome da su dobijali suviše malo novca od Berlina“. Nasuprot tome, Berlin bi mogao da tvrdi da savezne pokrajine nisu donacije na pravi način trošile. „Svako u osnovi može da prebaci odgovornost na onog drugog. A građani, političkim pravom na izbore više ne mogu da ostvare prave sankcije“.

Gymnasium Alleestraße Siegburg Außen

Gimnazija Aleještrase u Sigburgu

Sledeća runda pregovora na čekanju

Ako je po ministarki obrazovanja Severne Rane Vestfalije Ivon Gebauer, onda bi tim putem ipak trebalo nastaviti dalje. „Područje digitalizacije razvija se veoma brzo, proizvodi današnjice već prekosutra su možda zreli za muzeje. Milijarda evra za Severnu Rajnu Vestfaliju jeste financijska injekcija, ali mi bismo morali da razmislimo o dugoročnom finansiranju od strane federacije i da o tome počnemo da pregovoramo.“

Gebauerova bi pri tom mogla da ima većinu građana na svojoj strani. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, više od 50 odsto Nemaca je za to da savezne vlasti u Berlinu odmah preuzmu potpunu kontrolu nad obrazovanjem i kulturnom politikom.

Za učenike i učitelje gimnazije Aleještrase u Zigburgu, ta pitanja su za sada daleko. Njima je samo važno da nastava što je moguće pre bude digitalna. A dok toga ne bude, profesorka geografije Kristina Miler koristi – pametne telefone. Njih imaju svi učenici u devetom razredu. Na sledećem času ona želi ponovo da govori o prirodnim katastrofama. U tu svrhu, učenici bi trebalo da skinu jednu aplikaciju na svoje telefone. Internet mreža mobilne telefonije omogućava im da budu nezavisni od školskog bežičnog interneta.

Pogledajte video 02:38

Digitalna Nemačka – budućnost počinje

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video

Reklama