Dete ne sme da se šamara ili „šljepka“

„U mojoj zemlji decu tuku – i u roditeljskoj kući i u školi. Fizičko kažnjavanje je deo vaspitavanja.“

Ovim rečima je pre par dana Tomas G, poreklom iz Gane, izašao pred nemački sud i, naravno, zaprepastio većinu prisutnih. On se tereti za fizičko zlostavljanje i kažnjavanje ćerke koje je imalo za posledicu smrt deteta.

Jedna nemačka izreka kaže: „kažnjavati se mora, a ko ne želi da čuje, moraće da oseti“. No, metode kažnjavanja u Gani i mnogim drugim državama, u kojima još uvek vlada načelo – „batina je iz raja izašla“, nemaju primenu u novijoj istoriji Nemačke. Bar ne nailaze na otvoreno odobravanje društva. I da se ne bi oslanjali samo na društvene norme, Nemci su i ovu oblast regulisali zakonom.

Od 2000. godine, građanskim pravom je svakom detetu zagarantovan odgoj bez fizičkog i psihičkog kažnjavanja. I zaista, lupanje šamara, šibanje prutom i kaišem, počelo je da jenjava. U primeni su suptilnije metode kao što su zabrana gledanja televizije, odlazak u ćošak ili uskraćivanje poklona, ističe školski psiholog i savetnik roditelja Verner Hopf. On naglašava da je promena metoda vaspitavanja dece počela u školama da bi se zatim lagano počela primenjivati i u porodici.

„Decu i omladinu treba razumeti, ali im treba postaviti granice. Fizičko kažnjavanje ne dovodi do željenih rezultata. Vaspitači su razvili zajedničke vrednosti koje se prenose deci. Iz tih vrednosti se zatim razvija socijalna kompetencija dece.“

Nasilje iza zatvorenih vrata

No, u svakom žitu ima kukolja. Tako stručnjaci, uporedo sa smanjenjem klasičnih metoda fizičkog kažnjavanja, uočavaju porast prikrivenog nasilja nad decom. A to znači da se u okviru četiri zida, dakle tamo gde niko ne vidi, primenjuju vaspitne mere koje, slično migrantu iz Gane s početka priče, dovode čak i do smrti deteta.

Harald Mau, pedijatar na dečijem odeljenju bolnice Šarite u Berlinu, kaže da je u 2008. zvanično zabeleženo 179 slučajeva ekstremnog kažnjavanja dece, ali dodaje: „Verujem da samo uspeli da registrujemo tek deseti deo slučajeva. Veliki broj nije moguće otkriti, jer nam za to nedostaju dokazi.”

Dobra vest je svakako da se, kada budu otkriveni, počinioci zaista i nađu pred licem pravde. Jer u Nemačkoj ne sme da važi deviza: „ja sam te stvorio, ja ću te i ubiti“.

autorka: Zorica Dragićević

odg. urednica: Sanja Blagojević