Desni ekstremisti u nemačkoj policiji | Politika | DW | 17.09.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Desni ekstremisti u nemačkoj policiji

Pretnje smrću, skladišta oružja, nacistički simboli. Nedavno je otkriveno pet čet-grupa u kojima su bili aktivni i pripadnici nemačke policije. Da li u policiji zaista postoji mreža desnih ekstremista?

Počinitelj sam sebe naziva „SS-oberšturmbanfirer“. To je njegova svesna asocijacija na najmračniji period nemačke istorije. To je čin oficira SS u vreme nacionalsocijalističkog režima u Nemačkoj, čin koji simbolizuje ubistvo nekoliko miliona Jevreja (i drugih naroda). Koji simbolizuje teror i smrt.

U ovoj 2020. godini nemačka kabaretiskinja Idil Bajdar dobila je pretnju smrću koju je potpisao samoproglašeni „SS-oberšturmbanfirer“. Bajdar je uspešna umetnica. U svom radu ona secira svakodnevni rasizam protiv doseljenika u Nemačkoj – i na taj način zasmejava milione ljude. Ali ih i „tera“ na razmišljanje.

-pročitajte još: Policijsko nasilje u Nemačkoj: „Brate, to nije smešno!“

Slučaj Idil Bajdar ne samo da uznemirava – on je i politički eksplozivan. Zato što trag do počinioca vodi u redove nemačke policije. Preteća poruka Idil Bajdar sadrži naime i njene lične podatke kojima je neko pristupio preko službenog računara nemačke policije u saveznog pokrajini Hesen.

Trag vodi u redove policije...

Idil Bajdar je iz novina saznala da ju je neko iz policije špijunirao i ciljano tražio njene podatke: „Ono što mi je stvarno čudno jeste to da mi se nije javio nijedan nemački policajac. Niko se iz policije nije javio da mi kaže: ’Držimo stvari pod kontrolom, ništa se ne brinite, mi Vas štitimo’. Osećam se kao da sam ostavljena na cedilu, čini mi se da je policiji svejedno kojoj sam pretnji izložena“, izjavila je ona u intervjuu za list „Tagescajtung“.

Kabaretistkinja Idil Bajdar dobila je pretnje smrću od „SS-oberšturmbanfirera“

Kabaretistkinja Idil Bajdar dobila je pretnje smrću od „SS-oberšturmbanfirera“

Bajdar nije prvi takav slučaj. Od 2018. do danas više nemačkih političarki levičarske orijentacije dobilo je slične, preteće i-mejlove. I njih su špijunirali preko hesenskih policijskih računara. U međuvremenu je Državno tužilaštvo pokrenulo istražni postupak.

Šef policije u Hesenu Udo Minh u utorak (15.9.) je podneo ostavku. Ministar unutrašnjih poslova Hesena Peter Bojt je pod pritiskom. On smatra da postoji realna mogućnost da desničarska mreža postoji u policijskim redovima. „Od Hesenske policije očekujem da učini sve što je u njihovoj mogućnosti kako bi opovrgli tu sumnju“, rekao je Bojt na konferenciji za novinare. On namerava da angažuje i specijalnog, nezavisnog istražitelja.

-pročitajte još: Nemačka: Opasnost s desna i u policiji?

Ti slučajevi pokrenuli su veliku debatu u čitavoj Nemačkoj. Da li zaista postoji strukturni rasizam u policiji? Postoje li mreže desnih ekstremista koji potkopavaju ustavni poredak?

Jerg Rasdek, Sindikat policijskih službenika (GDP)

Jerg Rasdek, Sindikat policijskih službenika (GDP)

Za Sindikat policijskih službenika (GDP), odgovor je jasan: „U redovima nemačke policije ne postoji strukturni rasizam“, kaže zamenik predsednika GDP Jerg Radek za DW. Ako je i bilo rasističkih ili ekstremističkih incidenata, onda se radilo o pojedinačnim slučajevima, kaže on i naglašava: „Tu se mora sprovesti istraga metodama pravne države“. Radek i njegov sindikat za takav stav imaju široku podršku političara. Ali nakon nedavnih masovnih protesta u SAD zbog rasistički motivisanog policijskog nasilja i u Nemačkoj raste pritisak na organe bezbednosti.

Skladišta naoružanja

Spisak uznemirujućih slučajeva je dugačak. U najvećoj nemačkoj pokrajini, Severnoj Rajni Vestfaliji, pre nekoliko dana suspendovano je 29 policajki i policajaca, i to zato što su preko jedne ekstremno-desne čet-grupe razmenjivali slike Hitlera i „maštali“ o nasilju nad izbeglicama. Na severu Nemačke jedan kriminalistički inspektor napravio je takođe jednu desno-ekstremističku čet-grupu, čiji su članovi doslovno sastavljali „spisak neprijatelja“. Na njemu su se nalazila imena nekoliko hiljada političara, novinara i aktivista. Tokom racije policija je pronašla puške, svetlosne granate za zaslepljivanje i 50.000 metaka. U toj grupi su, prema njegovim navodima, bili aktivni i brojni drugi policajci i nemački vojnici.

-pročitajte još: Koliko rasizma ima u nemačkoj policiji?

U policijskim akademijama u Berlinu i Brandenburgu redovno se otkrivaju nacistička obeležja, poput kukastih krstova ili islamofobne parole. U spektakularnim kriminalističkim slučajevima protekih godina, policija se u više navrata našla u centru pažnje javnosti i to u negativnom kontekstu. Radilo se o istragama koje su vođene jednostrano, umesto da se od početka istraživalo u svim pravcima. Radilo se o istražnim postupcima u kojima su se migranti sumnjičili da su počinioci zločina, iako su i žrtve bili sami migranti. Ili se dugo vremena odbacivala mogućnost da su počinoci možda ipak desni ekstremisti.

Nemačka kancelarka Angela Merkel prilikom obilaska mesta sećanja na žrtve NSU 2019. u Cvikauu

Nemačka kancelarka Angela Merkel prilikom obilaska mesta sećanja na žrtve NSU 2019. u Cvikauu

Najpoznatiji primer je upravo serija ubistava samoproglašenog „Nacionalsocijalističkog podzemlja“ (NSU). Ta desnoekstremna teroristička grupa je između 2000. i 2007. likvidirala devet osoba migrantskog porekla i jednu nemačku policajku. Nadležni organi bezbednosti su se u svojoj istrazi fokusirali prvenstveno na porodice žrtava, odnosno pretpostavljali su da se radilo o obračunima unutar migrantskih zajednica. Seriju ubistava na kraju nije zaustavila policija, već samoubistvo dvojice članove NSU 2011. godine.

Propusti policije i tajnih službi doveli su do formiranja brojnih istražnih odbora u nemačkim parlamentima. Na kraju su i konzervativni političari priznali da je država zakazala. Policija i političari obećali su da će se popraviti. Da će biti poboljšanja. Ali očigledno da se od tada nije baš mnogo toga promenilo.

Inicijative koje se u Nemačkoj bave zaštitom ljudskih prava već godinama kritikuju to što se u Nemačkoj ne shvata ozbiljno svakodnevna diskriminacija“ obojenih ljudi“. „To je pogotovo uočljivo u državnim institucijama: u njima još uvek postoji jedno vrlo usko shvatanje rasizma“, kritikuje Tahir Dela iz inicijative „Crni ljudi u Nemačkoj“. „A to znači da je rasista ili rasistički samo onaj ko to prizna. Institucije ne shvataju da postoji ukorenjeni rasizam.“

Demonstracije protiv rasizma i policijskog nasilja u Berlinu, nakon ubistva Džordža Flojda u SAD

Demonstracije protiv rasizma i policijskog nasilja u Berlinu, nakon ubistva Džordža Flojda u SAD

Nedostatak studija i istraživanja

U Nemačkoj nedostaju istraživanja, odnosno pouzdani podaci o strukturi i razmerama raširenosti rasističkih stavova u policiji. Nedavno je ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer odbacio ideju da se napravi studija o tzv. „rasnom profilisanju“, odnosno odabiru osoba koje policija kontroliše na ulici na osnovu boje njihove kože. Zehofer je to odbio iako je Savet Evrope preporučilo Nemcima da tako istraživanje sprovedu. Bila je to greška, kritikuje Tahir Dela u razgovoru za DW: „Rasističko policijsko nasilje može da dovede do smrtnih slučajeva. To važi i za SAD, ali i za Nemačku, bez obzira na sve razlike među tim zemljama. Ako se ne rasvetljavaju institucionalni problemi, poboljšanja neće biti.“

Rafael Ber, čovek koji se bavi istraživanjem policijskog rada, u jednom autorskom članku za magazin „Špigel“ požalio se na pogrešan odnos nemačkih organa bezbednosti prema osetljivim temama i govori o opasnom stavu policije kojim se odbija da se pozabave tom temom: „Prema onom što sam uočio, glasni postaju sve tiši, a tihi sve glasniji. Oni se usuđuju da govore, da kažu stvari koje bi u ranijim vremenima možda rekli samo tajno. To uočavamo još tokom fakulteta. Komentari su sve drskiji, sve dominantniji, sve stroži.“

Najveća pretnja bezbednosti

Do istih saznanja došla je i Služba za zaštitu ustavnog poretka (BfV), tajna služba koja deluje unutar Nemačke. Ministar Zehofer predstavio je izveštaj BfV u julu ove godine. Kao glavna zaključke iz godišnjeg izveštaja izdvojio je jak porast stope antisemitizma, desnog ekstremizma i rasizma. Zehofer je tom prigodom ocenio da je desni „najveća pretnja po bezbednost u Nemačkoj“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama