Desničari još bez potpredsednika Bundestaga | Evropa | DW | 14.11.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Desničari još bez potpredsednika Bundestaga

Poslovnik Bundestaga kaže da svaki poslanički klub mora da ima po jednog potpredsednika parlamenta, koji se bira većinom glasova. Ali, poslanici odbijaju da izaberu bilo koga iz AfD. O tome će se izjasniti i Ustavni sud.

Kandidat AfD za potpredsednika parlamenta Mihael Kaufman

Kandidat AfD za potpredsednika parlamenta Mihael Kaufman

Berbel Bas je nova prva violina nemačkog Bundestaga. Ta socijaldemokratkinja je krajem oktobra izabrana za predsednicu parlamenta, kao naslednica demohrišćanina Volfganga Šojblea. To je jedna od pet najviših funkcija u zemlji.

Bas je na funkciju došla jer je njena stranka najjača politička snaga u Bundestagu. To pravo nije zakonski određeno, ali se na tu funkciju tradicionalno bira neko iz redova najveće poslaničke grupe.

Jedan od najvažnijih zadataka predsednice je vođenje sednica. U tome joj pomaže njenih petoro zamenika – sada su to četiri žene i jedan muškarac. Zajedno čine predsedništvo Bundestaga.

Šest neuspešnih kandidata AfD

U članu 2 Poslovnika se kaže da „svaku poslaničku grupu u nemačkom Bundestagu u Predsedništvu predstavlja najmanje jedan potpredsednik“.

Tako je bilo decenijama – sve do 2017. godine, kada je Alternativa za Nemačku (AfD) prvi put ušla u Bundestag.

Njeni kandidati za potpredsednike ni u jednom pokušaju nisu uspeli da dobiju potrebnu većinu. Razlog je što ostale stranke odbijaju saradnju sa desničarskim populistima, koji su pod nadzorom Ureda za zaštitu ustava zbog ekstremističkih tendencija. Zato Socijaldemokrate, Demohrišćani, Liberali, Zeleni i Levica ne žele nikog iz AfD u predsedništvu Bundestaga.

Tu se javlja načelna dilema: svaki poslanički klub ima izričito pravo da bude zastupljen u glavnom parlamentarnom telu, ali kandidati moraju da budu izabrani većinom glasova poslanika, koji glasaju samo po svojoj savesti.

Berlinski stručnjak za ustavno pravo Kristijan Pestaloca u razgovoru za DW to ovako objašnjava: „Poslanički klubovi imaju pravo na mesto, ali ne i na osobu koju sami izaberu.“

Predsednica parlamenta i zamenici (sleva): Ajdan Ozoguz (SPD), Volfgang Kubicki (FDP), Barbel Bas (SPD), Petra Pau (Levica), Ivone Magvas (CDU), Klaudija Rot (Zeleni)

Predsednica parlamenta i zamenici (sleva): Ajdan Ozoguz (SPD), Volfgang Kubicki (FDP), Barbel Bas (SPD), Petra Pau (Levica), Ivone Magvas (CDU), Klaudija Rot (Zeleni)

Šta to znači u praksi, AfD je imala prilike da vidi u poslednje četiri godine: ni jedan od njenih šest kandidata nije prošao. Stranka je protiv te prakse podnela tužbu Ustavnom sudu sa zahtevom da se o tome odlučuje po ubrzanom postupku. Ali sud je odbio hitan postupak, a u redovnom se odluka očekuje tek tokom sledeće godine.

„Marginalizovanje miliona birača“

Stručnjak za ustavno pravo Pestaloca smatra da s obzirom na odredbe u poslovniku, Bundestag „ne može da odbije sve poslanike iz redova AfD“. Neko će na kraju morati da bude prihvaćen. Ali to bi još moglo da potraje. U prošlom legislativnom periodu, kada je AfD bila najjača opoziciona stranka, taj put joj je bio predug.

A ni sada izgledi nisu dobri. Mihael Kaufman, kojeg je AfD predložila za zamenika predsednice Bundestaga, u prvom pokušaju takođe nije uspeo. To je prokomentarisao rečima da je novi Bundestag „pao“ na prvom testu demokratije.

A šefica poslaničkog kluba AfD Alis Vajdel je rekla da se time „marginalizuju milioni birača koji su glasali za nas i koje predstavljamo u nemačkom Bundestagu“.

U Tiringiji je Mihael Kaufman prošle godine uspeo da bude izabran na mesto potpredsednika tamošnjeg pokrajinskog parlamenta. Za njega je glasao i Bodo Ramelov, predsednik tamošnje vlade iz redova Levice. Zbog toga je bio oštro kritikovan, ali je na napade odgovorio da niti voli AfD kao stranku, niti gaji simpatije prema Kaufmanu, „ali poštuje parlamentarna pravila“.

S tim stavom se načelno slaže i Pestaloca: „Ne bi bilo dobro da Bundestag odbacuje sve kandidate AfD načelno i bez obzira na to o kome se radi, samo da se istakne kako većina ne voli tu stranku.“ Ali, pri tom poslanicima mora biti dopušteno da ne prihvataju „naslepo“ predložene kandidate. To se naravno odnosi na sve poslaničke klubove.

AfD pak ne želi da odustane od Kaufmana. Stranka je najavila da će se on opet kandidovati za mesto zamenika u Predsedništvu Bundestaga.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu