„Desna strana“ EU
11. septembar 2018.
Italija
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini poželeo je „sve najbolje“ svojim švedskim drugovima. U Italiji je njegova Lega politički odmakla mnogo dalje od Švedskih demokrata. Salvinijeva stranka je na izborima u martu ove godine osvojila samo treće mesto, ali je manji partner u koaliciji sa pokretom Pet zvezdica nestranačkog premijera Đuzepea Kontea. No, Salvini sada dominira na političkoj pozornici i to sa teškom verbalnom paljbom protiv EU i migranata, i to tako da mnogi smatraju da je on šef vlade.
Salvini je izbeglice nazvao „ljudskim mesom“, zabranjuje spasilačkim brodovima da ulaze u italijanske luke i pokušava da uceni EU izbegličkim pitanjem. Njegov huškački jezik i politika netrpeljivosti prema strancima imaju pozitivan eho. Oko 100 dana po stupanju na dužnost, Liga Sever u anketama zauzima prvo mesto sa više od 30 odsto. Na izborima su imali 17 odsto glasova. Za razliku od nje, pokret Pet zvezdica je poljuljan. Salvini je na adresu Merkelove nedavno u intervjuu za DW rekao da je ona „potcenila rizik društvenih konflikata kada je tvrdila da za stotine hiljada tih ljudi ima mesta u Nemačkoj.“
Austrija
„Slobodarci“ u Austriji imaju već dugo političko iskustvo. Još 1999, FPO je na parlamentarnim izborima bila druga po snazi, i formirala je koaliciju sa konzervativnom OVP. Isti savez je sada na vlasti; kancelar je Sebastijan Kurc iz OVP a vicekancelar iz FPO Hajnc-Kristijan Štrahe ne mora čak mnogo ni da se trudi u sprovođenju rigorozne izbegličke politike. Jer, Kurc je i sam skliznuo podosta udesno i čini sve kako bi držao izbeglice podalje od Austrije.
No, FPO uvek ide i korak dalje. Ministar Herbert Kikl je rekao da potražioce azila želi da koncentriše na jednom mestu, zbog čega su ga napali da se koristi rečnikom nacista. Pojedini političari FPO održavaju tesne veze sa raznim bratstvima koja neguju desnoeksrremno duhovno nasleđe. FPO održava i tesne veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Putin je pre nekoliko nedelja bio gost na svadbi ministarke spoljnih poslova Austrije, političarke FPO Karin Knajsl.
Nemačka
Na izborima za Bundestag u septembru 2017, alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je 12,6 odsto glasova i postala treća po snazi stranka u Bundestagu sa 94 mandata. Ova stranka uživa sve veću naklonost građana. U anketama trenutno ima oko 15 odsto, što je više od SPD, koja, baš kao i CDU/CSU sada ima slabije rezultate nego u vreme izbora. U poslednjoj anketi javnog servisa ARD, Alternativa za Nemačku je u istočnim nemačkim pokrajinama čak na prvom mestu po popularnosti sa 27 odsto, a na drugom mestu je CDU sa 24 odsto.
Mnogi političari drugih stranaka optužuju AfD za sve veću bliskost sa desničarskim ekstremistima i traže da se ta stranka nađe pod nadzorom Službe za zaštitu ustavnog poretka, ali to ne škodi njenoj popularnosti. Očekuje se da AfD uđe i u pokrajinske parlamente Bavarske (izbori su 14. oktobra) i Hesena (28. oktobar) – to su još jedini pokrajinski parlamenti u kojima nije zastupljena. AfD uspeva dobro i zbog toga što mnogi birači rigorozno odbacuju izbegličku politiku Angele Merkel.
Francuska
Kada je Marin Lepen iz Nacionalnog fronta u maju 2017. izašla na megdan Emanuelu Makronu u drugom krugu predsedničkih izbora, mnogi su bili uplašeni za budućnost Evropske unije. No pobedio je Makrion, sa 66 odsto glasova. Otada se Lepenova – ako ne i čitava njena stranka – smatra otpisanom. Marin Lepen je uspela da promeni ime stranke u Nacionalni pokret, ali mnogi njegovi članovi se nadaju da će kormilo preuzeti nećaka Lepenove – Marion Marešal.
Inače, na predsedničkim izborima u Francuskoj, pored Lepenove je bilo i drugih kandidata koji su protivnici EU ili migracije, pri čemu Makronova zvezda u poslednje vreme kao da je pomalo izbledela. Moguće je da je on uspeo samo privremeno da zaustavi desničare.
Holandija
Pred parlamentarne izbore u Holandiji u martu 2017, među etabliranim strankama je vladalo veliko strahovanje da bi desničarska Slobodarska stranka PVV Gerta Vildersa mogla da ostvari dobre rezultate. PVV nije pobedila, ali je sa 13 odsto dospela na drugo mesto u vrlo rascepkanom holandskom stranačkom sistemu, pri čemu su Socijaldemokrate gotovo potpuno propale.
U Holandiji niko nije hteo u koaliciju sa PVV pa je posle dugih koalicionih pregovora formiran komplikovan savez centra i desnice. Vilders i dalje određuje političku agendu sa svojim odbacivanjem migracija i pre svega islama. U međuvremenu je i Forum za demokratiju Tjerija Baudetsa kao druga značajna desničarska stranka provukla veliki broj građana. Njeni ciljevi su gotovo identični onima PVV a u anketama je povremeno i ispred Vildersove stranke.