Deset književnih trendova ove jeseni | Mozaik | DW | 08.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Deset književnih trendova ove jeseni

U Frankfurtu je otvoren najveći sajam knjiga na svetu. Šta su izdavači spremili za ovu jesen? Nekoliko starih dobrih trendova i dalje se održava, ali ima i novih. DW je probrao deset književnih trendova za ovu jesen.

Krimići: Finska, Švedska, Norveška, i da ne zaboravimo Island – skandinavski detektivski romani su obavezni deo ponude izdavača. Ali, ni ostatak Evrope nije za bacanje, teško da postoji deo kontinenta u kojem se ne ubija i istražuje. U Nemačkoj skoro svaki region i svaki veći grad imaju svoje istražitelje. Detektivski romani su odavno važan stub mnogih izdavača. Kraj buma nije na vidiku.

Trileri: I drugi klasični žanr je popularan ove jeseni – dobar stari triler. Umesto pojedinačnih ubistava i policajaca koji vode istragu, ovde se sve dešava na velikoj sceni. Politički triler ili istorijske drame, razne vrste mafija – korice knjiga su zapanjujuće slične. Čini se kao da se mnogi trileri i krimići industrijski proizvode. Ali čitaocima to nije bitno, idu kao alva.

Finska: U redu, to je bilo očekivano. Finska, najistočnija skandinavska zemlja je gost najvećeg sajma knjiga na svetu. Po tradiciji, ta zemlja se u Frankfurtu pojavljuje sa mnogo romana i pričama manje poznatih ili nepozantih autora u Nemačkoj. Lokalni čitalac postaje upoznat sa predivno komplikovanim imenima poput Pasi Ilmar Jaskelainen, Rika Pulkinen ili Raks Rinekangas. I apsolutna zvezda – Sofi Oksanen.

Literatura globalno: Ovaj trend postoji već neko vreme, ali je sve više uočljiv. Pre nekoliko godina, ponuda beletristike u nemačkim knjižarama je izgledala ovako: nemački romani, dobar izbor anglosaksonske književnosti, veliki autori iz Francuske i Španije, takođe iz Latinske Amerike. Pisci pišu na jeziku svoje zemlje. Danas je to drugačije. Autori sa migrantskom pozadinom odslikavaju globalizaciju – u Nemačkoj, ali posebno u knjigama sa engleskog govornog područja.

Veliki američki roman: Još uvek postoji The Great American Novel. Ranije su to bili pisci kao što su Džon Apdajk, Filip Rot i Sol Belou, zatim Ričard Ford, Džonatan Francen i Džefri Eugenides i njihove knjige od po više stotina stranica. I ove godine, čitalac može da se raduje debelim knjigama iz SAD: Džojs Kerol Outs („Prokletnici“, 800 strana), Tomas Pinčon („Bleeding Edge“, 600 strana) ili Meg Volicer („Zanimljivi“, 600 strana).

Ponovo otkriveni: Ovo je stvarno lep razvoj na tržištu knjiga. Kao nikada pre, izdavači intenzivno gledaju unazad, u istoriju književnosti. Novih autora ima dovoljno, reći će neki izdavači: ali kukolj nije odvojen od žita. U retrospektivi, to je lakše. Međutim, mnogo ovih dobrih starih romana više nema u knjižarama. Ponovo su na primer štampani: Džejms Henli („Fearon“), Viktor Serž („Crna voda“), ili Kenet Mekenzi („Šta oni žele“).

Novi prevodi: I to je veoma lep trend – novi prevodi remek dela svetske književnosti, na svež, savremeni jezik. Prust, Bulgakov, Svevo, Balzak … Sreća za stare i nove čitaoce!

Životinje: Možda ova moda književne jeseni 2014. najviše iznenađuje. Mačke i insekti, magarci i slonovi, gotovo ceo životinjski svet se ove jeseni izgleda naselio između dve korice: u pametnim romanima vrednim čitanja, kao i u elegantno pisanim non-fikšn knjigama. Najglasniji je pri tom lavež pasa…

Knjige o knjigama: Možda je ovaj trend u vezi sa činjenicom da se mnogo priča o kraju knjige kao kulturnog dobra. Reč je dakle o nekoj vrsti kontra-pokreta. Čovek postaje svestan stare kulturne tehnike: čitanja. Autori pišu o knjižarama i bibliotekama, o vrednosti knjige i isceliteljskoj moći romana.

Lepe knjige: Ovaj razvoj je verovatno odgovor na mnoge pritužbe kulturnih pesimista. Sve veći naglasak se stavlja na opremu. Izdavači kao što Vagenbah i Derleman ili Manese i Lilenfeld, kao Mates&Zajc ili Gutenberg, oblače svoje knjige u plemenite tkanine, tu su ručno izrađeni navoji, svilene trake. Ima nade za dobar stari proizvod – Knjigu.