Deportacija Roma „podelila“ Evropu

Francuska vlada nastoji da pronađe saveznike koji bi joj pomogli da izvrši pritisak na Rumuniju. Komisija EU trebalo bi da privoli rumunske vlasti da novac za podsticanje razvoja ulože u integraciju Roma.

Komesarka EU za pravosuđe i građanska prava Vivijen Reding namerava uskoro da podnese pravnu i političku analizu o proterivanju Roma iz Francuske. „Radi se o 10 do 12 miliona ljudi. Reč je o najvećoj manjini u Evropi“, podseća portparol komesarke Metju Njumen.

Njumen je naglasio da je Vivijen Reding podsetila Francusku da se u Evropi moraju poštovati prava na slobodu, nediskriminaciju kao i osnovna ljudska prava. „Bez obzira na to što je jasno da održavanje javnog reda spada u odgovornost svake države ponaosob, Vivijen Reding je jasno stavila do znanja da sve mere moraju biti u skladu sa pravima EU“, rekao je Njumen.

Kako ograničiti imigraciju Roma

Viviejn Reding je naglasila da niko ne može biti proteran samo zato što je Rom. Romi koji dolaze iz zemlje članice EU, dakle i iz Rumunije i Bugarske, imaju pravo, kao i svi ostali građani EU, da izaberu mesto boravka. Proterivanja su moguća samo kada neko ugrožava javni red ili predstavlja teret za socijalni sistem zato što nema sredstava za život. Neophodno je preispitati svaki slučaj ponaosob.

Zbog svega ovog, francuska vlada sada traži saveznike koji će joj pomoći da ograniči imigraciju Roma i u septembru organizuje konferenciju. Podršku će sigurno dobiti od Italije, čiji je ministar unutrašnjih poslova zahtevao da se omogući proterivanje građana koji nemaju novčana sredstva. Na konferenciju nisu pozvane istočnoevropske zemlje sa jakom romskom populacijom, kao ni komisija EU, što je naišlo na oštru kritiku komesarke Vivijen Reding.

u nastaku: Romi najveća manjina u Evropi sa "najgorim" položajem?

Romi su najveća manjina u Evropi, pa ipak najmanje se čini kako bi se njihov položaj popravio. Ni nadležni u Briselu to ne negiraju, a nevladine organizacije i dalje upozoravaju da je ono što se čini, premalo. Nikolas Beger, direktor organizacije za ljudska prava "Amnesti internešnal" priznaje da su vidni politički pomaci u poboljšanju integracije Roma u Evropi, ali…

„Bez obzira na napretke, nedostaju nam dokazi o sprovođenju do sada dogovorenog, jer se zaista ništa nije promenilo. Postoje pozitivni signali, ali Amnesti bi rado video promene situacije kada je reč o ljudskim pravima Roma“.

EU podržava projekte zemalja članica, posebno one, kojima se teži ka poboljšanju životnih uslova za Rome. Iz jednog od fondova EU izdvojen je milion evra za romsko naselje u Mađarskoj kako bi bile sanirane ulice, izgrađena obdaništa i igrališta.

Najvažnije obrazovanje!

Za organizacije koje se bore za zaštitu ljudskih prava za bolju integraciju Roma, najvažnije je obrazovanje. „U mnogim zemljama šanse za obrazovanje Roma su veoma male“, kaže Miha Surdu iz fondacije „Edžukejšn fond“. „U obrazovnim sistemima, pre svega u jugoistočnoj Evropi, ne obraća se pažnja na jednakost dece. Već na testovima pre upisa u školu, romska deca beleže loše rezultate, jer pre toga, nisu bila u obdaništima i nisu naviknuta na takve testove.“

Evropska komisija smatra da je za integraciju Roma potrebno da se uradi još mnogo. „To su zadaci zemalja članica EU“, kaže portparol Metju Njuman. „Zemlje članice Unije za svoje romsko stanovništvo moraju da urade daleko više. Tu se pre svega radi o obrazovanju, kao i o zdravstvenoj zaštiti. To su stvari za koje su odgovorne zemlje članice“.

„Saradnici Evropske komisije, trenutno analiziraju situaciju u Francuskoj“, navela je u saopštenju za javnost Vivijen Reding, komesarka EU za pravosuđe. Ona se boji da prisilni povratak Roma iz Francuske, koji je naredio predsednik Sarkozi, nije u skladu sa evropskim pravom.

"Amnesti internešnal" je jasniji

Većina Roma su građani zemalja članica EU i imaju pravo da se unutar Unije kreću neometano, dodaje Nikolas Berger. „Kriterijumi su veoma oštri i individualni. To znači da jedna osoba može da bude prisilno vraćena pod određenim uslovima. Dakle, jedna osoba, a ne cela grupa jednog naroda, što je trenutno slučaj u Francuskoj. To je diskriminacija i suprotno je našem mišljenju o evropskom pravu”.

U saopštenju za javnost Komesarke EU za pravosuđe Vivijen Reding, povodom situacije u vezi sa položajem Roma u Francuskoj i Italiji, oštro se kritikuju vlade u Parizu i Rimu. „Žao mi je što je u proteklih nekoliko nedelja u pojedinim zemljama članicama EU retorika bila diskriminišuća i što je to doprinelo zaoštravanju situacije“, navodi se u saopštenju Komesarke Reding.

Autori: V. Landmeser, M. Bome, Ž. Bašić-Savić

Odg. urednik: N. Jakovljević