Demonstracije protiv eksploatacije uglja u Nemačkoj | Politika | DW | 22.06.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Borba za zaštitu klime

Demonstracije protiv eksploatacije uglja u Nemačkoj

Bile su to najveće demonstracije za zaštitu klime u istoriji Nemačke – tvrde organizatori. Desetine hiljada demonstranata iz 15 zemalja Evrope zahteva zatvaranje elektrana na ugalj.

Damijan je doputovao vozom iz Ciriha. Na majici ovog 30-godišnjaka su parole Međunarodnog pokreta za zaštitu klime. "Klimatske promeneutiču na sve nas", kaže on za DW. "Uzročnici klimatskih promena su globalno umreženi. Zbog toga se i mi moramo globalno solidarisati."

Zato je zajedno sa desetinama hiljada drugih demonstranata u petak prolazio ulicama Ahena. Tu su pre svega mladi ljudi - učenici i studenti - iz Nemačke, Belgije, Holandije, Francuske i još 15 evropskih zemalja.

Ugalj? Ludost!

Jednog od proizvođača CO2 koji šteti klimi demonstranti u Ahenu su posebno imali u vidu. Reč je o energetskom koncernu RWE, koji samo 30 kilometara dalje od Ahena eksploatiše lignit i i proizvodi električnu energiju. Lignit iz takozvanog Rajnskog revira smatra se jednim od najvećim izvora CO2 u Evropi. "Prestanite da eksploatišete ugalj," skandiraju demonstranti u Ahenu.

Nemačka bi sve svoje elektrane na ugalj trebal oda zatvori do 2038. zaključak je Komisije za ugalj u čijem sastavu su predstavnici politike, privrede, ekoloških organizacija i naučnici.

Antonija Fajfer

Antonija Fajfer

"Apsolutna ludost", smatra Antonija Fajfer. "To je potpuno nepojmljivo. To je skoro još 20 godina. Tada ću imati 35 godina. To je bolesno. Toliko vremena da se odustane od uglja. Ko zna kako će Zemlja tada izgledati." Potom se ova 15-godišnja učenica priključuje koloni demonstranata, koja se kreće ka mitingu na fudbalskom stadionu Tivoli u Ahenu.

Šareni, veseli - naivni?

"Zemlja je uništena poput mog plakata" glasi natpis na jednom od šarenih  transparenata. On u stvari ima već ima iskrzane ivice. „Poludeću ako više ne bude sneška belića", piše na drugom transparentu. Treći je ukrašen pčelama i leptirima: "Kratki letovi samo za insekte", aluziaja na kratke letove avionima zagađivačima.

Kreativni slogani, mnogo muzike i vesele pesme - sa ovom mešavinom "Fridays for Future" je postao masovni pokret. Organizatori štrajka u Ahenu govore o do sada najvećim demonstracijama ove vrste u Nemačkoj - 35.000 učesnika.

No, njihovo oduševljenje ne dele svi. Herman podiže obrve dok posmatra demonstrante. "Naivni su", kaže sedokosi gospodin u plavobeloj prugastoj košulji. "Smatram da je dobro što mladi ljudi nešto rade, ali oni nisu razmislili do kraja." Radna mesta u RWE-u i drugim kompanijama su zaslužna za to da su roditelji mogli da im priušte prijatno djetinjstvo i mladost.

Demonstracije se nastavljaju

Za Švajcarca Damijana slede nove demonstracije. Zajedno sa grupom sa kojom je doputovao iz Ciriha, odmara se od marša ispred glavne železničke stanice. Aktivisti sa sobom imaju velike ruksake, prostirke za spavanje, šatore. Žele da nastave u pravcu Garcvajlera, šezdesetak kilometara od Ahena, gde će kod jednog od rudnika uglja RWE-a danas nastaviti da demonstriraju. 

Aktivisti su saopštili da nameravaju da upadnu u postrojenje RWE-a i blokiraju eksploataciju lignita. "Ilegalno", ističu iz policije i upozoravaju da je ulazak u otvorenu jamu opasan po život. "Građanska neposlušnost", kažu aktivisti poput Damijana.

Ahen, 21.06.2019

Ahen, 21.06.2019

Političari i naučnici

Lideri Evropske unije na svom poslednjem samitu nisu uspeli da se dogovore o planu da privreda EU postane "ekološki neutralna" do 2050. godine - da ne povećava zagađenje prirode.

Nekoliko velikih evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku, podržalo je taj cilj, ali zemlje na istoku koje se oslanjaju na ugalj, kao što je Poljska, blokirale su konsenzus o tom predlogu koji podrazumeva gotovo potpuno ukidanje fosilnog goriva.

Naučnici kažu da je okončanje upotrebe fosilnih goriva do sredine stoleća neophodno ako države žele da postignu ambiciozan cilj Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015. godine, a to je održavanje globalne temperature na ne više od 1,5 stepena Celzijusa porasta u odnosu na predindustrijska vremena. 

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM