Demokratija posle četiri decenije Gadafija

Datum je istorijski - i verovatno namerno izabran. Moamer Gadafi je 1. septembra 40 godina slavio godišnjicu dolaska na vlast. Sada bi taj dan trebalo da označi početak buduće demokratije u Libiji.

Obnova Libije

Francuski predsednik Nikola Sarkozi u Pariz je pozvao predstavnike više od 60 zemalja. Oni će razgovarati o obnovi uništenih gradova i o tome kako i koliko brzo može biti oslobođena zamrznuta libijska imovina. A verovatno će se malo slaviti i pobeda pobunjenika i NATO nad Gadafijem. Na tradicionalnom susretu sa ambasadorima stranih zemlja u Parizu, Sarkozi je u utorak uveče izjavio: "Mi ćemo okončati poglavlje diktature i borbe i započeti novu klimu saradnje sa demokratskom Libijom. To je čvrsta volja Francuske, da podržava narode na njihovom putu ka demokratiji."

To što se sastanak održava baš u Parizu u vezi je sa francuskom ulogom u borbi protiv Gadafija. Zajedno sa Velikom Britanijom, Francuska je glavni nosilac misije NATO, osim toga te dve zemlje su prve priznale Savet pobunjenika kao jedinog legitimnog predstavnika Libije. Sarkozi je rekao da je misija NATO u Libiji, istorijski događaj - čak i za Evropu: "Evropljani su prvi put pokazali da su u poziciji da odlučno intervenišu, u sukobu koji se dešava pred njihovim pragom. Jer - Libija je Mediteran. A Mediteran je pre svega stvar Evropljana, pa tek onda Amerikanaca. "
 

Bez konkretnih odluka

Da li će i na koji način Evropljani biti u stanju da pomognu Libiji, još uvek je potpuno otvoreno. Konkretne odluke u vezi sa tim na konferenciji u Parizu verovatno neće biti donesene, bar ne kada je reč u finansijskoj podršci. To nije donatorska konferencija, to je želeo da naglasi i portparol nemačke vlade. A izgleda da neće biti reči ni o mogućem raspoređivanju međunarodnih mirovnih snaga. Sastanak verovatno ima više simbolički karakter.

Autori: D. Junghans / D. Roščić

Odg. urednica: I. Ivanović