Delovanje tajne službe pod lupom umetnika | Mozaik | DW | 15.01.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Delovanje tajne službe pod lupom umetnika

U Berlinu se danas 15.1. otvara izložba o tajnoj službi bivšeg DDR-a, zloglasnom Štaziju. Dan otvaranja nije slučajno odabran: na taj dan pre 21 godine su borci za građanska prava zauzeli centralu Štazija u Berlinu.

Dosijei u arhivi Štazija

Dosijei u arhivi Štazija

Zanimanje za rad takozvanog Ministarstva za državnu bezbednost, od čijeg imena potiče skraćenica Štazi, ne prestaje ni dve decenije nakon sloma Nemačke Demokratske Republike. Milioni ljudi videli su film "Život drugih" Florijana Henekela Donersmarka, nagrađen Oskarom, a koji se bavi komunističkom tajnom službom. Od 1991. godine skoro tri miliona građana Nemačke zatražilo je uvid u dokumenta koje je o njima vodila državna policija. U tim dokumentima građani su mogli da vide ko ih je, kada i zašto prijavio.

Na otvaranju izložbe u muzeju koji se nalazi nedaleko od bivšeg kontrolnog punkta između Zapadnog i Istočnog Berlina "Čekpoint Čarli“, očekuju se mnogobrojne zvanice među kojima je i predsednik Nemačke, Kristian Vulf. Na izložbi o delovanju i istoriji Štazija u prvom planu se nalazi šest pojedinačnih sudbina žrtava Štazija.

Sve zbog "odlaska" na koncert

Izveštaji Štazija o Majklu Džeksonu

Izveštaji Štazija o Majklu Džeksonu

Među njima je Burkhart Hercel koji je skrenuo pažnju nadzornika socijalističkog režima jer je hteo da sluša koncert sastava Rolling Stons. Naime, 1969. godine se u Istočnoj Nemačkoj proširila glasina kako će poznati rokeri održati koncert u Zapadnom Berlinu i to odmah pored zida koji je delio dve zemlje i dva politička sistema.

Stotine mladića iz DDR-a nadalo se da će moći besplatno da uživa u muzici, a među njima je bio i 17-godišnji Hercel iz jednog sela u pokrajini Brandenburg. U njegove planove umešao se Štazi i mladić je optužen za uznemiravanje javnosti. Proveo je u zatvoru šest sedmica. Štazi je nastavio da se bavi ovim mladićem i on je bio četiri godine u zatvoru zbog navodno planiranog bekstva na Zapad i kršenja radne discipline. Tek sredinom sedamdesetih dopušteno mu je da ode. Usput, koncert Roling Stonsa u Berlinu bio je samo glasina.

Interesovaće se i oni koji nisu imali ništa sa Štazijem

Mariane Birtler, šefica službe za obrađivanje spasenog materijala istočnonemačke tajne službe, smatra da su te lične sudbine najbolji način da se upozna strahovlada istočnonemačke tajne policije: "Meni su oni posebno dragi jer, iako se ne radi o spomenicima, podsećaju na ljude koji su platili visoku cenu, jer su želeli slobodu. Oni su aktivno težili tom cilju ili su jednostavno zahtevali prava koja su im pripadala."

Mariane je sigurna da će ova izložba pobuditi veliko zanimanje, čak i među onima koji smatraju da njihov život u DDR-u nije imao ništa sa Štazijem: "Mi pokazujemo kako je sve, svakodnevica, sport, kultura, vojska, život u fabrikama, bilo pod uticajem službenika Ministarstva za državnu bezbednost, čak i kada to ljudi nisu primećivali. To je nešto što svakoga može zanimati, ne samo one koji se zanimaju za progone u Istočnoj Nemačkoj."

Istorija i metode

Osim ličnih sudbina u muzeju je prikazana i struktura, istorija i metode istočnonemačke tajne službe. Na izložbi su prikazani i životopisi brojnih "glavešina" Štazija među kojima je i Erih Milke koji je na čelu ministarstva bio pune 32 godine. Mogu se videti i neki filmovi o kontroli, a gotovo groteskni su planovi kontrole fudbalskog stadiona u Drezdenu.

Tamo su u decembru 1974. godine, igrali tamošnji "Dinamo" protiv zapadnonemačkog "Hamburger SV" za Evropski kup. Zadatak tajne službe bio je da nadzire gotovo 28.000 posetilaca stadiona kako bi se sprečilo eventualno navijanje za klasnog neprijatelja. U muzeju je izložen plan sa svih 1.986 službenika Štazija koji su pratili ponašanje navijača.

Štazi - izložba o Državnoj bezbednosti DDR-a

Kustosi stalne izložbe o Štaziju su na samo 260 kvadratnih metara pokušali da prikažu duboko nepoverenje pripadnika tajne službe prema "normalnim" građanima. Najveći izazov za Gabriele Kamphauzen i njezin tim koji je organizovao izložbu bio, bilo je upravo predočavanje nepoverenja slikama i predmetima:

"Potrudili smo se da smanjimo veliki broj informacija tako da zadrže smisao i za one posetioce koji ne poznaju ovu temu. Potrudili smo da sve to objasnimo lepim rečima, a to nije bilo jednostavno kada je reč o tako ružnoj temi i tako ružnom jeziku kao što je bio slučaj sa izveštajima Štazija.“

I naziv izložbe je jednostavan - Štazi: izložba o državnoj bezbednosti DDR-a. Mariane Birtler je uverena da problem ne predstavlja nemačka skraćenica za državnu bezbednost: "Štazi je u međuvremenu postao sinonim za tajnu policiju. Već se govori o Štaziju u Bugarskoj i o Štaziju u drugim diktaturama. Ova izložba se nalazi na mestu koje neće posećivati samo građani Berlina, dolaziće i veliki broj turista iz celog sveta. Zato mislim da će Štazi stvoriti asocijacije kod svakog i privući ih da posete ovu stalnu izložbu."

Autori: M. Firstenau, Ž. Bašić-Savić

Odg. urednik: J. Leon

DW.COM