Del Ponte: "Nudila sam i kapitulaciju"

U svojoj knjizi "Lov", koja će biti objavljena krajem meseca u Italiji, Del Ponte piše da su se SAD protivile objavljivanju optužnica 2003. protiv Sretena Lukića, Vladimira Lazarevića, Nebojše Pavkovića i Vlastimira Đorđevića zbog ratnih zločina na Kosovu 1999, tvrdeći da bi to otežalo napore u hvatanju haškog begunca Ratka Mladića.

Ambasador Pjer Prosper iz kancelarije za ratne zločine američkog Stejt departmenta, krajm oktobra 2003. rekao je Del Ponteovoj u Hagu da su "on i Vašington nezadovoljni" zbog odluke Tužilaštva da objavi četiri optužnice, navodi se pored ostalog u knjizi.

"Za Vas vrata više nisu otvorena"

"Za žaljenje je i neprimereno to što je Tribunal objavio optužnice protiv četvorice generala. Stigle su dok su u toku bile inicijative za hapšenje Mladića. Znate da su za vas u Vašingtonu vrata bila otvorena. Od sada pa nadalje ćete morati da kucate", poručio je Porsper Del Ponteovoj.

Američki zvaničnik prethodno je od Del Ponteove tražio da "ne čini ništa po pitanju objavljivanja optužnica", jer on pokušava da postigne dogovor sa srpskim vlastima da predaju Mladića, a da u zamenu četvorici generala bude suđeno u Beogradu.

"To smo već znali, iako Prosper nikada nije obavestio Tužilaštvo da se radi na takvom dogovoru, nikada nas nije konsultovao i, čini se, nikada mu nije palo na pamet da na taj način gazi nezavisnost Tribunala", piše del Ponte.

Biće kako kažu SAD?

Mesec dana pre objavljivanja optužnica, tadašnji premijer Srbije, Zoran Živković preneo je Karli Del Ponte da je Mladić glavni prioritet Beograda i da je vlada osnovala specijalnu grupu od 30 ljudi čije je jedini zadatak hapšenje odbeglog generala. Ta jedinica ima nadležnost da sprovede hitne operacije u bilo kom delu zemlje, uključujući i vojne strukture.

"Pitala sam zašto Tribunal nije bio pozvan da učestvuje u toj akciji. Pitala sam se da li je ta priča bliža istini od priča o operacijama NATO o kojima povremeno čitamo u novinama ili o kojima se govori u diplomatskim razgovorima. Na znam kome da verujem. Počela sam da mislim da te akcije nisu ništa drugo do odglumljeni pokušaji koji treba da nam pokažu da se nešto pomera dok se u stvari ništa značajno ne događa", piše Del Ponte.

Kada je pitala Živkovića da li bi bilo moguće da se specijalnoj grupi za hapšenje Mladića pridruži jedan član kancelarije Haškog tužilaštva, tadašnji premijer rekao je da nema ništa protiv, ali da se s tim "moraju složiti i SAD".

"Znali smo da je skorašnja opsesija Beograda Mladićem podgrevana energijom koju šalju SAD. Bilo bi sjajno kada bismo znali šta rade SAD i s kojim ciljem. Ako bi Mladić bio uhvaćen, da li bi Vašington savetovao Bosni da povuče tužbu (pred Međunarodnim sudom pravde) protiv Srbije i Crne Gore? Da li je to motiv opsesije Vašingtona Miloševićem, a ne recimo Karadžićem? Nemamo predstavu. Vašington nas o tome ne obavestava", piše bivša tužiteljka.

I Kosovo "u kalkulaciji"

Karla del Ponte je u svojoj knjizi navela i da je Vašington bio protiv toga da Beograd ponovo preuzme kontrolu nad Kosovom, jer je želeo "što pre da status pokrajine bude rešen u korist Albanaca, kako bi Pentagon mogao da preusmeri svoje trupe na kritičnije konfliktne zone, poput Iraka i Avganistana".

Bivša haška tužiteljka Karla Del Ponte, razočarana nedostatkom podrške međunarodne zajednice u hapšenju haških begunaca, najavila je 2007. evropskim zvaničnicima mogućnost da Tribunal "kapitulira", odnosno zaključi sve procese i obustavi potragu za odbeglim optuženicima, piše Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov".

U prošlogodišnjem razgovoru s britanskim ministrom za evropska pitanja, Džefrijem Hunom, o mogućnosti nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU, što je bilo uslovljeno saradnjom sa Haškim sudom, Karla Del Ponte je ukazala da su srpske vlasti mogle da uhapse Ratka Mladića da su htele i da bi se odlukom EU da nastavi pregovore s Beogradom poslala veoma loša poruka.