Deca koja nikada ne budu pronađena

Tanja Milinghaus iz Vupertala samo je jedna od 1.700 maloletnih osoba koji se u Nemačkoj vode kao nestali. Svaki trag gubi joj se od oktobra 1998. godine kada je od kuće krenula u školu. Tanja je tada imala 15 godina, a njena majka Elizabet tvrdi da intenzivna potraga za njenom ćerkom, ni 13 godina kasnije nije urodila plodom. Do danas, od Tanje nema ni traga ni glasa.

„Taj osećaj da ne znaš gde se ona nalazi, zašto je nestala, da li je dobrovoljno otišla, da li je oteta.... šta god da se desilo.... to je jedan potpuno grozan osećaj“, kaže Tanjina majka.

Većina „nestalih“ se vraća kući

Nadležni u Nemačkoj godišnje registruju više od 50.000 prijava za nestalu decu i adolescente. Međutim, policija u kratkom vremenskom roku uspeva da razjasni većinu slučajeva.

„Malo je slučajeva, iza kojih se u pozadini zaista krije neki zločin. Većina slučajeva bude rešena za nekoliko dana. Policija pronađe nestalu osobu ili se ona sama ponovo vrati kući. Pri tome se najčešće radi o adolescentima koji u svojoj pubertetskoj fazi beže od kuće, ali ubrzo potom budu opet pronađeni“, objašnjava policijski komesar iz Ulma Manfred Vogrin.

Ostaje, međutim, i ona bolna činjenica da 1.700 nestale dece u Nemačkoj do danas nikada nisu pronađena. Formirana su brojna udruženja, među kojima je i međunarodno udruženje „Inicijativa nestala deca“ koja pružaju pomoć porodici i bližnjima prilikom potrage nestalih pomoću interneta.

„U takvim slučajevima veoma je važno da objasnimo roditeljima nestale dece šta to oni mogu da učine. Važno je da roditeljima ponovo vratimo nadu da će jednog dana pronaći svoje nestalo dete“, poručuje saradnica „Inicijative nestala deca“ Ina Samim.

Autorka: Selma Filipović, Berlin
Odgovorni urednik: Ivan Đerković