Deca i dalje sredstvo za političke ciljeve

Roditelji bošnjačke djece u Konjević Polju ne odustaju od svojih zahteva da se uvede nacionalna grupa predmeta za njihovu decu. To u praksi znači da u onim školama gde postoji više od 50 odsto dece, u ovom slučaju bošnjačke nacionalnosti, mora biti uvedena grupa nacionalnih predmeta, odnosno istorija, geografija i maternji jezik. Član Saveta roditelja u školi u Konjević Polju Vehid Dedić ne veruje u skorašnji dogovor s obzirom na stavove svih strana u tom slučaju: „U idućoj, odnosno do kraja ove sedmice tražićemo alternativu, ukoliko roditelji budu hteli, tražićemo alternativu u susednim opštinama u Federaciji BiH“.

Ministar nije Nostradamus

Jedno od rešenja koje je ponudilo resorno ministarstvo, odnosno njen predstavnik na poslednjem sastanku jeste da deca krenu na nastavu, a da se sva sporna pitanja rešavaju u hodu. Zdravko Marjanović, pomoćnik ministra prosvete kaže da dogovora nema oko uvođenja nacionalne grupe predmeta od prvog do petog razreda: „To nije definisano i ja nisam bio u prilici da oko toga dajem saglasnost. To je nadležnost Ministarstva“.

Ministarstvo za to vreme održava tematske sednice o obrazovanju Banjaluci o budućnosti obrazovanja u tom entitetu, ali bez pomena problema u školama u Konjević Polju i Vrbanjcima u opštini Kotor Varoš, gde bošnjačka deca takođe ne pohađaju nastavu. Tek na novinarsko pitanje o toj temi, ministar Goran Mutabdžija odgovara: „Nisam Nostradamus, ali znao sam odgovor i pre dvadeset dana – učenici polaze u školu!“.

„Naša deca nisu pioni“

Ministar se prevario jer roditelji pokušavaju da prebace decu u susedne opštine gde se radi po nastavnom planu i programu Federacije BiH. Za to vreme predstavnici OSCE-a šalju poruku da „veruju da će se taj problem što pre rešiti u interesu svih“. Roditelj Halida Muminović kaže: „Mi nismo hteli da decu pustimo u školu jer ona nisu pioni. Mi smo prevareni ne jednom, nego deset puta. Naša deca idu u Sarajevo na proteste da nas neko vidi, da vide da postojimo“.

Slična situacija je i u osnovnoj školi u Vrabanjcima u opštini Kotor Varoš, gde roditelji takođe traže uvođenje nacionalne grupe predmeta. Jedan od roditelja Nedžad Smajlović svestan je da bi prebacivanje dece u druge škole moglo da bude teško za roditelje u svakom pogledu, ali spremni su na sve: „Verovatno će otežati, ali to nije do nas. Neka ministar reši naš problem i to je to. Prošli smo sve procedure i sada je do ministra“.

Iako roditelji tvrde da u njihovim zahtevima nema politike, u BiH se nažalost sve može staviti pod te okvire. Predsednik Helsinškog komiteta BiH Srđan Dizdarević smatra da vlast u Republici Srpskoj treba da dozvoli deci bošnjačke nacionalnosti učenje po nacionalnoj grupi predmeta. S druge strane, Dizdarević ne može da se otme utisku da je cela stvar ispolitizovana: „Mislim da se visoko politizuje taj slučaj i da se ne ide pravim putem u smislu pokušaja da se nađe neko rešenje“.

Svi se „uključili“ u slučaj

U celu priču uključili su se i zvaničnici sa „obe strane“ braneći interese naroda kojem pripadaju. Tako za srpske političare nema sumnje da se radi o ispolitizovanom procesu, dok bošnjački lideri za sve krive aktuelnu vlast i nebrigu prema Bošnjacima u RS. „Mislim da je predsednik RS najodgovorniji za stanje u te dve škole. Trebalo je prihvatiti zahteve roditelja. Ne vidim razloga da se oko toga diže ovolika prašina“, kaže Mirsad Đapo, delegat u Klubu Bošnjaka u Veću naroda RS.

Da se politika uvukla duboko u obrazovanje smatra i prvi čovek Helsinškog odbora za ljudska prava RS, Branko Todorović. To pokazuje i slučaj „dve škole pod jednim krovom“, u čijem je slučaju Sud u Mostaru presudio da se radi o diskriminaciji, ali se i danas u pojedinim školama radi po tom principu. On podrazumeva obrazovanje učenika iz dve etničke grupe, bošnjačke i hrvatske u istoj zgradi, ali fizički odvojeni jedni od drugih. Radi se i po različitim nastavnim planovima.

Vrh ledenog brega

„Kao da rat u BiH nije ni završen i da se preneo na neka druga polja među kojima je obrazovanje i mislim da je to zaista na štetu građana, u ovom slučaju na štetu mladih. To je svakako u interesu onih političkih struktura koje na perfidan način od svakog pitanja prave nacionalno i životno pitanje kako bi odvratili pažnju od siromaštva i ekonomskog beznađa“, zaključuje Todorović.

Ovo je samo vrh ledenog brega kada je reč o problemima u obrazovanju u BiH, a ono najbitnije, slažu se mnogi, jeste stvaranje jednog, krovnog ministarstva na državnom nivou. To bi rešilo mnoge probleme jer samo Federacija BiH u ovom trenutku ima deset kantonalnih i jedno entitetsko ministarstvo, i svako od njih je nezavisno, što stvara haos u obrazovnom sistemu.

Autor: Dragan Maksimović, Banjakula
Odgovorni urednik: Ivan Đerković