Danska nakon napada: Integracija ili izolacija?

Omar Abdel Hamid el-Husein nije usamljen slučaj. Ovaj 22-godišnji atentator koji je nedavno izveo napad u Kopehnagenu bio je nasilan, ranije kažnjavan član bande - a kao i mnogi drugi radikalizovan je tokom boravka u zatvoru.

Na danskoj televiziji jedan bivši zatvorenik, takođe musliman, čije lice je zamagljeno a glas promenjen, opisuje kako su neki drugi zatvorenici pokušali da ga pridobiju za radikalne ideje: "Pokušali su u meni da probude mržnju prema drugim ljudima, prema Jevrejima, Dancima - prema svima koji nisu muslimani. Govorili su kako je dozvoljeno ubiti Jevrejina. Naravno da se to ne sme, ali to su govorili. Počeo sam da razmišljam o tome. Oni pokušavaju da se sprijatelje s tobom i da ti onda isperu mozak."

Jim Latrahe je i sam do oktobra prošle godine bio u zatvoru zbog krijumčarenja droge. I on smatra da zatvorenici predstavljaju metu koja je posebno osetljiva na islamističku ideologiju: "Reč je o osećaju zajedništva. A jedan od načina da se to postigne je da se postane još religiozniji."

Sindikat odavno upozorava

Sindikat zatvorskih službenika ovih dana upozorava na stvaranje radikalnih grupa unutar zatvora i da ekstremisti svoju idelogiju prenose na članove bandi i nasilnike poput Omara el-Huseina. Opozicija u Danskoj sve glasnije traži da se protiv toga preduzmu određene mere.

"Izolacija pojedinih radikalnih islamista blo bi dobar potez", veruje Karsten Lauricen iz liberalne stranke. Isto mišljenje deli i Karina Lorencen iz Socijalističke narodne partije: "One koji rečima navode na ispaljivanje metaka treba izdvojiti iz takve sredine i smestiti negde drugo."

Vlada u Kopenhagenu pod pritiskom

To dovodi pod pritisak vladajuće socijaldemokrate. Ona je ionako na meti kritika jer je danska obaveštajna služba mesecima znala za radikalizaciju kasnijeg atentatora el-Huseina u zatvoru, ali nije ništa preduzela. Sada i vlada u Kopenhagenu, tačnije ministarka pravosuđa Mete Frederiksen najavljuje oštrije mere: "Zatvor ne sme biti mesto gde se čovek navodi na nova kriminalna dela ili gde dolazi do radikalizacije. Izolacija bi stoga mogla biti odgovarajuća mera."

To je put kojim se, politički gledano, može krenuti. Ali, da li on obećava uspeh? Anonimni zatvorenik s početka priče sumnja u to: "A šta ako se neko nepravedno izoluje? Onda će to u njemu samo probuditi mržnju. I onda će upravo on biti jedan od onih koji drugima ispiraju mozak."

Postoji li alternativa?

Khaterah Parvani se u Kopenhagenu stara o radikalizovanim muslimanima. Ona je svesna toga da raste broj radikalnih islamista i misli da se nečim mora suprotstaviti njihovoj ideologiji.

"Naravno da postoji bojazan da će se napadi ponoviti. Nema sumnje da moramo učinii sve to da sprečimo. Ali moramo potražiti i alternative. Moramo se dobro zagledati sami u sebe, odnosno u te mladiće. Šta im možemo pružiti, šta im ne može pružiti radikalno okruženje?"

Ti mladići teško mogu naći za sebe neku alternativu. Ali ako se odaju kriminalu i završe u zatvoru, onda je to često i nemoguće. Nije mali broj onih koji su u pokušaju da pobegnu iz kriminalnih bandi, završili u rukama radikala, tvrdi Puk Saber koji se u "Cafeu Exit" u Kopenhagenu stara o bivšim zatvorenicima.

"To su često usamljeni i zatvoreni mladići, bez perspektive, zavisni od droga i beskućnici. Tu postoji more socijalnih problema. Oni sigurnost i zajednicu za sebe pronalaze u okruženju o čijim motivima možda i ne razmišljaju. Ali ko je taj ko će im pružiti osjćaj zajedništva? Pa nećete valjda prihvatiti u svoje društvo jednog ranije osuđivanog nasilnika koji se zove Muhamed Ali? Ili?"